inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

omogućava članovima društva da stvaraju nove asocijacije i kreiraju kooperativne
odnose, čak i sa nepoznatim partnerima. Ovakvo spontano pospešivanje društvenih
odnosa intenzivira kooperativne akcije, s obzirom da je poverenje povezano sa
očekivanjima da se smanjuju podsticaji za oportunističko ponašanje partnera. Kao
posledica toga, u sredini sa visokim nivoom poverenja, oportunizam gubi na
značaju kao faktor koji utiče na inhibiranje ekonomskih odnosa. Takođe, očekivani
troškovi monitoringa su niži nego u slučaju odsustva poverenja. Spontano
društveno povezivanje u kombinaciji sa intenziviranjem kreiranja društvenih
odnosa, očekivanim reduciranim oportunističkim ponašanjem i nižim troškovima
praćenja i kontrole ponašanja drugih pojedinaca združeno deluju u pravcu
privlačenja stranog kapitala. Pored toga što ostvaruje pozitivan efekat na
privlačenje stranih investitora ex-ante, u smislu kreiranja atraktivnog okruženja za
ulaganje kapitala, poverenje takođe može delovati i ex-post, tako što povećava
efikasnost investiranja. Konkretno, poverenje unapređuje efikasnost investicija
tako što snižava transakcione troškove (troškove monitoringa i zaštite od
oportunističkog ponašanja). Dalje, efikasnost investiranja u sredinama gde vlada
poverenje uvećava se i po osnovu činjenice da zaposleni poseduju sposobnost da
efikasno organizuju aktivnosti radi ostvarivanja zajedničkih interesa, što se
odražava i na poslovne performanse. U prisustvu poverenja, poslodavci
zapošljavaju radnike vodeći se kriterijumom njihovog znanja i osposobljenosti za
dati posao, što podrazumeva i bolje poslovne rezultate, u odnosu na situaciju kada
u odstustvu poverenja, odgovorni zapošljavaju radnike koje lično poznaju ili su
povezani rodbinskim vezama, samo zato što u njih imaju više poverenja, bez obzira
na poslovnu kompetentnost.
Posledice prisustva poverenja na efikasnost investiranja stranog kapitala sežu
još dalje: pozitivne performanse koje se ostvaruju u sredinama u kojima vlada
interpersonalno i generalizovano poverenje, sa velikom verovatnoćom generišu
nove investicije, kako istog ulagača, tako i ostalih stranih investitora. Dobre
poslovne performanse šalju pozitivne signale o poslovnim mogućnostima u novim
sredinama koje treba eksploatisati, što rezultuje talasom dodatnih investicija. Čak i
kada ne postoje informacije o uspehu vodećih kompanija koje su investirale svoj
kapital u neko novo okruženje, kompanije koje žele da iskoriste nove poslovne
mogućnosti, često ih rutinski prate (tzv. “efekat stada”) u izboru lokacije za
plasman kapitala. Čak i u uslovima neizvesnosti i odsustva informacija o
ostvarenim performansama, kompanije se rutinski angažuju u takvim imitativnim
aktivnostima, prateći vodeće investitore, ne želeći da im ostave nimalo
konkurentske prednosti u novim sredinama.
Postojanje očiglednih pozitivnih efekata koje prisustvo poverenja u datom
okruženju ima na priliv inostranog kapitala otvara pitanje kojim sredstvima i
merama je moguće pospešivanje njegovog nivoa u tranzicionim zemljama. Naime,
kako je poverenje deo kulturnog identiteta i nasleđa konkretne nacije, teško ga je
egzogeno menjati i u kratkom roku očekivati značajnije promene. Čak postoje i
određene pesimističke procene da je za promenu ovog kulturnog atributa i uopšte
pristupa u kreiranju međuljudskih odnosa potrebno da prođu vekovi [Putnam,
193