inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

napore kako bi u što kraćem roku uspešno izvršile transformaciju sopstvenih
privreda.
Poslednjih godina mnoge, do tada relativno slabo razvijene, evropske zemlje
su pristupile procesu transformacije svojih privreda i vremenom postale veoma
atraktivna područja koja privlače značajne iznose inostranih investicija.
Uspostavljanjem liberalnih zakona o SDI, smanjivanjem poreza na dobit
korporacija, ukidanjem trgovinskih barijera i investicionih zabrana, možemo reći
da se mnoge zemlje u tranziciji praktično takmiče u privlačenju inostranih
investitora. Prema stepenu razvijenosti i procentualnom učešću u ukupnim ulaznim
SDI tokovima, evropske zemlje možemo podeliti u dve grupe:
1. zemlje Centralnoistočne Evrope – (Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska) i
2. zemlje Jugoistočne Evrope – (Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Srbija, Crna
Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija).
Zemlje Centralnoistočne Evrope su prve zakoračile u proces tranzicije, učinile
pozitivna poboljšanja na tom polju i privukle značajne iznose stranih direktnih
investicija. Vremenom se njihov udeo u svetskoj raspodeli SDI konstantno
povećavao, na početku tranzicije ('90.-tih) je iznosio svega 1%, a 2003. se povećao
na oko 3,5% ukupnih SDI. 72 Danas, za njih možemo reći da su uspešno prebrodile
proces tržišne transformacije i približile se statusu razvijenih zemalja.
Međutim, sa druge strane, kada posmatramo zemlje Jugoistočne Evrope
nailazimo na nešto drugačiju situaciju. Pomenute zemlje imaju veoma nizak nivo
domaće akumulacije kapitala pa je u tom slučaju neophodan intenzivniji priliv
stranih direktnih investicija kako bi se postigao inicijalni rast. Zemlje ovog regiona
su bile suočene sa ratnim nemirima i razaranjima, političkim razmiricama i
nestabilnostima, visokim nivoima inflacije, izuzetno sporim rastom i razvojem
privrede itd. Uzmemo li u obzir celokupnu situaciju, jasno nam je zašto se ove
zemlje nalaze na nižem stupnju privredne razvijenosti u odnosu na zemlje
Centralnoistočne Evrope, zašto njihove tranzicije teku znatno sporije i zašto su im
neophodni veći iznosi inostranog kapitala, pogotovo u odliku stranih direktnih
investicija.
3.3. Ulazni tokovi stranih direktnih investicija
u tranzitorne zemlje Centralnoistočne Evrope
Mađarska je veoma uspešno prebrodila proces tranzicije i izvršila
transformaciju centralističko-planskog u tržišni način privređivanja. U poslednjih
15 godina je zabeležila značajne rezultate na polju liberalizacije ekonomskih
aktivnosti i ubrzanja privrednog rasta i razvoja. Zahvaljujući veoma povoljnom
zakonskom okviru koji nudi niz pogodnosti inostranim investitorima, najviše se
ulagalo u proizvodnju automobila i električnih uređaja, hemijsku i prehrambenu
72 Vidi, www.unctad.com
299