inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

osnivanje novih preduzeća (izgradnja novih proizvodnih kapaciteta od strane
investitora – najčešći termin za ovaj vid ulaganja je grinfild). Domaće preduzeće
stiče status filijale inostranog preduzeća ukoliko je njegov kapital 100% inostrani.
U početnim periodima tranzicije, strane direktne investicije najvećime delom
odlaze u postojeće kapacitete ovih zemalja. U drugoj fazi tranzicije, kada se iscrpe
postojeći kapaciteti, odnosno kada se proces privatizacije preduzeća privede kraju
privredni rast zemalja se može ostvariti pre svega kroz grinfild investicije, pa se
zemlje u tranziciji sve više orijentišu na njihovo privlačenje.
Posebnim oblicima stranih direktnih investicija smatraju se koncesija i
B.O.T. (Build-Operate-Transfer) poslovi. Koncesija je kupovina prava na
korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi radi obavljanja delatnosti
od opšteg interesa na odredjeni vremenski rok. B.O.T. (Build-Operate-Transfer)
poslovi predstavljaju odobrenje stranom ulagaču da izgradi i koristi određeni
objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija, uz
obavezu prenošenja vlasništva na državu po isteku ugovora.
Globalna preduzeća predstavljaju najznačajniji oblik internacionalizacije
poslovanja. Ova preduzeća danas dominiraju svetskim tržištem robe, usluga i
kapitala. Raspolažu savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se mogu
lako kretati između različitih država. Poslovna filozofija globalnih preduzeća
govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište, i tome se oni prilagođavaju. Znači,
ova preduzeća imaju razvijen proizvod za svetsko tržište, tržište njihovih proizvoda
je čitav svet i koriste sirovine i materijale razmeštene svuda po svetu. Smatra se da
je globalno preduzeće ono koje posluje u bar dve zemlje, dok najveći broj
globalnih preduzeća obavlja poslovne aktivnosti u više zemalja sveta i kontinenata.
Ova preduzeća pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo
gde postoji tražnja. Jednostavno rečeno, kompanije razmeštaju svoje proizvodne
sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama, nastojeći da obezbede
najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama, energijom i radnom
snagom), a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz
prisustvo na svim važnijim tržištima.
U uslovima globalizacije poslovanja, finansijski izveštaji sastavljeni u skladu
sa nacionalnom računovodstvenom regulativom postaju neuporedivi i otežavaju
donošenje investicionih odluka stranim investitorima. Naime, za razumevanje i
korišćenje informacija iz finansijskih izveštaja sastavljenih po nacionalnim
računovodstvenim pravilima investitorima i finansijskim analitičarima neophodna
su znanja o računovodstvenim sistemima tih zemalja. Sve to poskupljuje i usporava
analizu, onemogućava poredjenje vrednosti rezultata i kapitala preduzeća iz iste
grane industrije u različitim zemljama i samim tim otežava globalizaciju tokova
kapitala.
Zbog svega navedenog, investitori zahtevaju izgradnju takvog sistema
finansijskog izveštavanja koji će biti korišćen na svetskom nivou, odnosno utiču da
se izvrši harmonizacija finansijskog izveštavanja. Harmonizacijom finansijskog
izveštavanja želi se povećanje podudarnosti između računovodstvenih praksi putem
153