inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Devedesete godine XX veka bile su godine velikih potresa (raspad zemlje,
sankcije, bombardovanje), što se odrazilo i na prilive stranih direktnih investicija,
koji su tokom ove decenije beležili pad. Najveći pad je ostvaren posle 1999. godine
(posle bombardovanja zemlje), tako da je u 2000. godini ostvaren najoštriji pad
priliva stranih direktnih investicija. Shodno tome, učešće priliva stranih direktnih
investicija Srbije u ukupnim prilivima stranih direktnih investicija zemalja
Centralne i Istočne Evrope tokom devedesetih godina bilo je minorno i merilo se
promilima. Od minornih iznosa krajem 1990-tih, prilivi beleže opravak i tendenciju
rasta posle 2000. godine. U 2001. godini Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom,
spadala među one zemlje regiona Centralne i Istočne Evrope koje su imale najveći
porast priliva stranih direktnih investicija u odnosu na prethodnu godinu. Međutim,
to jeste bio veliki porast, ali, sa veoma niske startne osnove. Dalji rast priliva
stranih direktnih investicija ostvaruje se u 2002. godini, sa 165 na 475 miliona
USD, i to je bio prvi put, posle dužeg niza godina, da je učešće priliva stranih
direktnih investicija Srbije i Crne Gore u ukupnim prilivima stranih direktnih
investicija regiona Centralne i Istočne Evrope, koje se do tada merilo u promilima,
povećano na preko 1% (1,52%). U 2003. godini prilivi stranih direktnih investicija
u Srbiju i Crnu Goru ostvarili su najveći porast do tada (2,8 puta; sa 0,47 milijardi
USD u 2002. godini na 1,36 milijardi USD). Učešće priliva stranih direktnih
investicija Srbije i Crne Gore u ukupnim prilivima stranih direktnih investicija
regiona Centralne i Istočne Evrope, u ovoj godini, povećano je za 5% i iznosilo je
6,48%. 110 U 2003. godini Srbija i Crna Gora su, takođe, spadale u grupu zemalja
regiona Centralne i Istočne Evrope sa najvećim porastom priliva stranih direktnih
investicija. Po visini priliva stranih direktnih investicija u 2003. godini, Srbija i
Crna Gora su bile na 8. mestu od 19 zemalja u regionu Centralne i Istočne
Evrope. 111
Analiza položaja Srbije među zemljama neposrednog okruženja (Tabela 1) u
pogledu priliva stranih direktnih investicija otkriva da je Srbija u periodu 2002.-
2006. godina ostvarivala veći iznos priliva stranih direktnih investicija u odnosu na
Albaniju, BiH, Makedoniju i Crnu Goru, ali da je znatno zaostajala za Bugarskom i
pogotovo Rumunijom. Jedina zemlja u odnosu na čije prilive su prilivi stranih
direktnih investicija Srbije značajno zaostajali, a potom su ih premašili bila je
Hrvatska u 2006. godini.
Kretanju priliva stranih direktnih investicija u periodu 2001.-2002. godina
doprineli su pozitivni uticaji očekivanog proširenja Evropske unije (EU) na
investicije i u zemljama koje pristupaju EU i u ostalim. Jer, pored toga, što su
zemlje pristupnice EU morale da harmonizuju svoje režime stranih direktnih
investicija sa propisima u okviru EU, i od ostalih zemalja se očekivalo da će da
unaprede svoju promociju stranih direktnih investicija radi poboljšanja sopstvenih
priliva stranih direktnih investicija. Interesantno je, međutim, da je grupa od 8
110
Stojadinović Jovanović, Sandra, Transnacionalizacija međunarodne trgovine, Prometej, Beograd,
2008, str. 258, Tabela 44.
111
UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, str. 69, Figure II.24.
350