inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Preduzeća iz različitih delova sveta, sa različitim resursima i sposobnostima
uspostavljaju poslovnu saradnju, a sve to u cilju stvaranja nove vrednosti na
globalnom tržištu. S druge strane, stepen globalizacije preduzeća meri se obimom
poslovne aktivnosti koja se obavlja van granica nacionalne države, iznosom
direktnih investicija u inostranstvu. Istraživanja su pokazala da velika preduzeća
razvijenih zemalja poslovne odnose i ulaganja realizuju preko malih preduzeća
zemalja u tranziciji koja pripadaju delatnostima koje se nalaze na sredini. S krive
industrijske grane i to ne u ranoj fazi kada su tehnologije i tržišta neizvesni, ali ne i
u fazi kada se konkurencija konsoliduje i stopa rasta prodaje počinje da opada.
Ovakva ulaganja prvenstveno su usmerena na finansiranje infrastrukture rasta
preduzeća i ulaganja koja imaju za cilj da se poboljša finansijska struktura
preduzeća [1].
Velika preduzeća oblik saradnje sa drugim preduzećima, a pre svega sa malim
preduzećima zemalja u tranziciji, mogu ostvariti u formi stranih direktnih
investicija. Strane direktne investicije se pod kontrolom velikih preduzeća plasiraju
u zemlje u kojima je investicioni rizik prihvatljiv. Domaća preduzeća ne dobijaju
samo priliv investicionih sredstava, već savremene tehnologije, efikasnije
upravljanje, bolju organizaciju, obezbeđenje proizvodnje na tržištima matične
kompanije. Renat Ruđer, predsednik Svetske trgovinske organizacije, smatra da su
direktne investicije ključni motor organizacije proizvodnje na globalnoj osnovi.
Faktori pokretanja stranih direktnih investicija kao što su velika tržišta,
raspoloživost prirodnih resursa, obilje jeftine radne snage, postepeno gube na
značaju i ustupaju mesto opštoj politici liberalizacije, rastućem tehničkom progresu
i evoluciji korporativnih strategija. Tendencija priliva stranih direktnih investicija
se razlikuje od zemlje do zemlje. U 2000. godini u formiranju ukupnog kapitala
prekograničnih menadžera one su učestvovale sa 20% . Vrednost imovine
inostranih filijala u kojima su plasirane ove investicije premašila je 21.000
milijardu dolara, bruto proizvod je bio preko 3.000 milijardi dolara, dok su prodaje
inostranih filijala dosegle nivo preko 15.500 milijardi dolara [2]. Prema podacima
ministarstava za ekonomske veze sa inostranstvom u 2001. godini u našoj zemlji
uloženo je 87,5 miliona EUR stranog kapitala. Dve najveće investicije u 2001.
godini su kupovina zgrada Merkatora i Prve preduzetničke banke. I pored toga,
osnovne karakteristike sticanja dodatog kapitala naših preduzeća u formi stranih
direktnih investicija su:
- vrednost realizovanih stranih ulaganja je daleko manja od obećanih iznosa,
- ulozi su uglavnom bili u opremi i stvarima,
- vrednost pojedinačno ugovorenog iznosa stranog ulaganja je skromna,
obzirom da 62,7% uloga nije bilo veće od 25.000 EUR,
- mali je procenat stranog kapitala realizovan u proizvodne projekte
zasnovane na visokim tehnologijama i izvoznoj orjentaciji. Preko 81%
registrovanih ugovora odnosio se na trgovinu, ugostiteljstvo, špediciju,
finansijske i druge i usluge.
361