inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

institucija i zaštiti potrošače. Ovi ciljevi korespondiraju sa razlozima koji
objašnjavaju neophodnost uspostavljanja adekvatnog regulatornog okvira i u
skladu sa njima, regulisanje bankarskog poslovanja se može podeliti na:
sistemsko, prudenciono i poslovno.
Sistemsko regulisanje ima za cilj da osigura bezbednost i čvrstinu bankarskih
sistema, odnosno da eksplicitno minimizira izloženost banaka riziku od juriša
deponenata i ostalim rizicima koji se mogu javiti na tržištu, usled delovanja
konkurencije. Mehanizam delovanja sistemskog regulisanja zasniva se na zaštiti
monopolskog položaja banaka na finansijskom tržištu, a operacionalizuje se na
nekoliko načina 31 : ograničavanjem ulaska u bankarsku delatnost; ograničavanjem
vrste bankarskih aktivnosti; limitiranjem cene depozita; zaštitom depozita putem
njihovog osiguranja i obezbeđenjem sredstava za likvidnost od strane centralne
banke, kroz njenu funkciju zajmodavca u poslednjoj instanci.
Prudenciono regulisanje 32 uvedeno je u cilju zaštite potrošača, a obuhvata
sistem opštih pravila monitoringa i supervizije bankarskih institucija u funkciji
zaštite od sistemskih rizika na finansijskom trzištu. Argument za prudenciono
regulisanje je da potrošači, zbog tržišnih nesavršenosti, nisu u poziciji da ocenjuju
bezbednost i jačinu bankarskih institucija. U skladu sa prethodnim ciljem,
regulatori posebnu pažnju posvećuju kvalitetu aktive, upravljanju rizicima i
adekvatnosti kapitala.
Poslovno regulisanje se odnosi na zahteve za obelodanjivanjem informacija,
fer poslovnom praksom, kompetentnošću, čestitošću i integritetom bankarskih
institucija i njihovih zaposlenih. Zbog bolje informisanosti investitora o uslovima
pod kojima plasiraju i pribavljaju sredstva i o finansijskom položaju banaka, ovaj
vid regulisanja ima prednosti koje se ogledaju u brzoj reakciji učesnika na tržištu
na pojavu svih rizika kojima je banka izložena. Uopšteno, poslovno regulisanje se
fokusira na utvrđivanje pravila i smernica u cilju minimiziranja verovatnoće da:
korisnici bankarskih usluga dobijaju loše savete; bankarske institucije postanu
nesolventne; zaključeni ugovori budu različiti od anticipiranih; nastanu obmane i
lažno predstavljanje; bankarski službenici i finansijski savetnici deluju
nekompententno.
Pored istaknutih argumenata koji opravdavaju zahteve za regulisanjem
bankarskog poslovanja, javljaju se i kontra argumenti, povezani sa problemima
moralnog hazarda. Aranžmani depozitnog osiguranja i funkcija zajmodavca u
poslednjoj instanci, putem kojih se operacionalizuje sistemsko regulisanje banaka,
mogu da stvore problem moralnog hazarda, odnosno da dovedu do manje
obazrivosti svih učesnika na tržištu. Na primer, u situacijama kada postoji 100% -
30
David Llewellin, The economic rationale for financial regulation, FSA, Occasional Paper, April
1999., p. 9, http://fsa.gov.uk/pubs/occpapers/OP01.pdf
31
Jozefina Beke Trivunac, Prudenciona regulacija i nadzor nad bankama, Zadužbina Andrejević,
Beograd, 1999., str. 63-64.
32
Prudenciono regulisanje banaka od strane monetarnih i zakonodavnih vlasti nastalo je između dva
rata, kao reakcija na nestabilnost bankarskih sistema posle Velike ekonomske depresije.
124