inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

u ekonomskoj politici i nastavak sporosti u tranzicionim procesima doveli su do
drastičnog smanjenja privredne aktivnosti i daljeg pada efikasnosti, produktivnosti
i konkurentnosti privrede prethodne Jugoslavije, a u okviru nje Srbije. Srbija je
praktično nestala sa svetske mape stranih direktnih investicija.
Za vreme sankcija međunarodne zajednice, priliv inostranog kapitala u SR
Jugoslaviju, time i u Srbiju, uglavnom se odvijao putem zajedničkih ulaganja. Od
ukupnog broja zaključenih ugovora u periodu od 1998. do 2000. godine gotovo 2/3
odnosilo se na zajednička ulaganja 108 , što znači da su domaća preduzeća, uprkos
teškoćama i ograničenjima, donekle održavala veze sa svojim inostranim
partnerima uspostavljene tokom 80-tih i 90-tih godina. Saradnja se zasnivala ili na
zajedničkim projektima u zemlji ili kroz poslove dorade (na primer u slučaju
tekstila). Posle 1999. godine, u ukupnom broju zaključenih ugovora o stranim
ulaganjima raste učešće broja zaključenih ugovora u formi stranih direktnih
investicija, i sa 28% u 1999. godini poraslo je na blizu 50% u 2001. godini 109 , tako
da je od 2000. godine evidentna tendencija smanjenja stranih investicija u formi
zajedničkih ulaganja i povećanja stranih direktnih investicija.
1.400
1.200
1.000
800
600
400
200
0
Slika 1 Prilivi stranih direktnih investicija u Srbiju i Crnu Goru
96
63
45 0
740
113 112
(u milionima USD)
1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.
Izvor: Konferencija UN o trgovini i razvoju, Internet, www.unctad.org/fdistatistics
Tokom 1990-tih godina privredu Srbije je karakterisao veoma nizak nivo
priliva inostranog kapitala (Slika 1). Jedina značajnija investicija bila je direktna
investicija Italije i Grčke u Telekom Srbije od 740 miliona USD u 1997. godini i
113 miliona USD u 1998. godini. Izuzev toga, priliv direktnih investicija iz
inostranstva je sve do 2001. godine bio veoma skroman. Tek u 2001., 2002. i 2003.
godini dolazi do rasta priliva stranih direktnih investicija, i to na 165 miliona USD,
475 miliona USD i 1 360 miliona USD, respektivno.
108 Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, Internet, www.siepa.sr.gov.yu, prema: Kovačević,
Radovan, Ekonomski odnosi Jugoslavije sa inostranstvom, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str.
294.
109 Ibidem, str. 294.
25
165
475
1360
349