inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Inicijalno je potencijalni iznos kredita u okviru SAF olakšice bio određen na
50% kvote zemlje članice, nakon stupanja na snagu devete opšte revizije kvota.
Iznos je raspoloživ kroz godišnje limite prve, druge i treće godine u sumama od
15%, 20% i 15% nacionalne kvote. Krediti SAF aranžmana nosili su beneficiranu
kamatu od svega 0,5% godišnje, uz obavezu otplate kroz deset jednakih
polugodišnjih rata, nakon perioda mirovanja od 5,5 godina, uz završnu isplatu
krajem desete godine. Centralni dokument na bazi koga se vrši korišćenje kreditnih
aranžmana (SAF i ESAF) je Okvirni dokument ekonomske politike (Policy
Framework Paper – PFP). Ovaj dokument predstavlja u stvari plan srednjoročne
ekonomske politike za period od 3 godine, a sastavljao se kroz zajednički napor
zemlje članice, MMF i Svetske banke. Plan se sastojao iz programa i mera koje
treba preduzeti, kako bi se otklonile strukturne neravnoteže, poboljšala
platnobilansna pozicija i podstakao privredni rast. Sve to je bilo uklopljeno u
srednjoročni, trogodišnji okvir uz detaljan opis reformi i politika koje treba
preduzeti, kao i ciljeva koje treba postići u tom periodu.
Okvirni dokument ekonomske politike (PFP) predstavljao je sveobuhvatan i
strateški razrađen program ekonomskih aktivnosti, gde je za razliku od ostalih
programa koji prate odgovarajuće politike i olakšice Fonda, dat veći naglasak na
strukturno razvojnu komponentu ekonomske politike zemlje članice. To delom
proističe iz saradnje i uključivanja Svetske banke u izradi i reviziji PFP. Utvrđeni
dokument (PFP), kao i sama olakšica SAF pod kojom su se sredstva koristila,
trebali su sprovođenjem i realizacijom da unaprede makroekonomsku strukturu i
funkcionisanje pojedinih sektora u okviru privrede zemlje, uz ispunjenje spoljnih
zahteva finansiranja iz kojih proističu dodajna finansijska sredstva. Ta
katalizatorska uloga ogledala se u privlačenju i koordinaciji finansijskih sredstava,
kako iz multilateralnih, tako i bilateralnih izvora.
Pomoć u okviru SAF aranžmana nije bila dovoljna da bi podržala mere koje
siromašne zemlje preduzimaju u cilju popravljanja platnobilansne situacije, tako da
je MMF pokrenuo inicijativu za stvaranje dodatnih fondova iz bilateralnih izvora.
Na bazi inicijative osnovana je krajem 1987. godine, povećana olakšica za
strukturno prilagođavanja (Enhanced Structural Adjustment Facility – ESAF). Ova
olakšica operativno je primenjena 1988. godine, dok je njeno značajnije povećanje
i proširenje nastupilo početkom 1994. godine. ESAF aranžmani su u obliku
koncesionalnih zajmova bili namenjeni nerazvijenim zemljama. Ciljevi, uslovi i
karakteristike su isti kod ESAF i SAF kredita, ali postoje i razlike koje se odnose
na nadzor i primenu ovih olakšica. ESAF zajmovi bili su namenjeni kao podrška
srednjoročnim programima makroekonomskog i strukturnog prilagođavanja, pri
čemu se posebna pažnja poklanja monitoringu programa kroz praćenje i analizu
makroekonomskih indikatora i mera strukturnog prilagođavanja.
Okvirni dokument ekonomske politike (PFP) detaljno je razrađen za svaku
godinu primene programa. Tokom 1997. godine, Izvršni odbor MMF odobrio je
upotrebu ESAF sredstava za operacije servisiranja duga i kamate koje ima zemlja
članica. Ova upotreba uključena je samo ako, druge opcije nisu dostupne. Incijalni
269