inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Kao što se iz navedenog vidi, poverenje, kako interpersonalno tako i
generalizovano, može predstavljati ključnu determinantu mnogih ekonomskih i
društvenih aktivnosti. Međutim, analize njegovog uticaja na različite stope
ekonomskog rasta u različitim zemljama još uvek nisu pokazale jasne rezultate. To
je posledica relativno skore afirmacije ovog koncepta u ekonomskoj nauci, teškoća
njegovog preciznog definisanja kao i problema prikupljanja adekvatnih empirijskih
podataka i merenja ovog fenomena. Postoji puno različitih rezultata istraživanja,
koja zavise od izbora zemalja u kojima se istraživanje obavlja, indikatora koji se
koriste za izražavanje nivoa poverenja i vremena u kome se merenja obavljaju.
Neke studije [Knack, Keefer 1997; Hjerrpe, 1998] dokazuju pozitivnu korelaciju
između interpersonalnog poverenja i rasta društvenog proizvoda, dok neke dolaze
do potpuno drugačijih zaključaka [Helliwell, 1996].
190
Poverenje u zemljama koje se transformišu
S obzirom da poverenje između ekonomskih aktera omogućava efikasnije
obavljanje transakcija u uslovima neizvesnosti i ograničava oportunističko
ponašanje, može se smatrati jednim od neophodnih elemenata institucionalne
infrastrukture tržišnih privreda. Pritom, poverenje u državne institucije snižava
troškove primene i sprovođenja pravila i podstiče kolektivnu akciju. Primenjeno na
zemlje Centralne i Istočne Evrope (CEE), kojima je prethodni oblik društvene
organizacije ostavio u nasleđe ogromno nepoverenje u državu kao i zatvorene
društvene i poslovne mreže, pred ove zemlje postavljen je težak zadatak i izazov da
povrate poljuljano poverenje i obezbede bar minimalni nivo primene pravila, u
cilju smanjivanja rizika za ekonomske aktere u potrazi za novim ekonomskim
mogućnostima.
Era centralnog planiranja ostavila je neizbrisiv trag na karakter formalnih i
neformalnih institucija u CEE, pa samim tim i opredelila potencijale za
ostvarivanje boljih ili lošijih rezultata transformisanja. Uglavnom preovlađuje
shvatanje da je komunizam ostavio nasleđe nepoverenja koje ometa stvaranje novih
tržišnih privreda [Rose, 1993]. Međutim, nesavršenosti centralnog planiranja
takođe su bila uzrok nastajanja neformalnih mreža putem kojih je jedino bilo
moguće obavljanje određenih ekonomskih aktivnosti, i koje su predstavljale
osnovu savremenog tržišnog ponašanja. Iako su se neke od ovih mreža uspešno
adaptirale tokom tranzicije na tržišno privređivanje i tako obezbedile tle za
narastanje privatnog sektora, njihovo prisustvo je ipak u mnogome disfunkcionalno
za otvorenu tržišnu ekonomiju. Takve poslovne mreže zasnovane na vezama
formiranim u vreme komunizma uglavnom su zatvorene za ne-članove i tako
ometaju razvoj efikasne konkurencije. Veliki problem u mnogim tranzicionim
državama je nasleđeno nepoverenje u državu i javne institucije. S obzirom na
centralizovanu alokaciju resursa, u komandnim privredama nije postojala potreba
za neposrednim ugovaranjem transakcija između učesnika, već su se ugovori
sklapali između centralne agencije i proizvođača. Monitoring aktivnosti praktično