inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

promena robne strukture izvoza zahteva osavremenjivanje procesa proizvodnje,
primenu novih tehnologija, implementaciju novog stila upravljanja i sl. Sve to je
obezbeđeno prilivom stranih direktnih investicija. Ne možemo poreći značaj ovog
vida priliva kapitala, bez koga navedene promene svakako ne bi bile moguće.
Priliv SDI, pored navedenog, omogućio je i pristup distribucionim kanalima
matičnih kompanija. To je značajno olakšalo, ako ne i omogućilo pristup
razvijenim tržištima. Otvaranjem filijala transnacionalnih kompanija u Centralnoj i
Istočnoj Evropi, ovaj region je postao deo svetske proizvodne mreže. Naime,
savremene tendencije u svetskoj privredi govore o sve većem dislociranju
proizvodnog procesa u različite zemlje, u skladu sa njihovim komparativnim
prednostima. Tako se radnointenzivne faze procesa proizvodnje odvijaju u
zemljama sa jeftinom radnom snagom, dok se kapitalnointenzivne faze obavljaju u
razvijenijim zemljama. Naravno, izvore komparativnih prednosti možemo naći i u
obdarenosti prirodnim resursima, razvijenom „ljudskom kapitalu“, dostupnoj
tehnologiji itd. U savremenoj svetskoj privredi prateća i komplementarna pojava
proizvodne dezintegracije je trgovinska integracija. Delovi, poluproizvodi i
sklopovi proizvedeni u jednoj zemlji razmenjuju se sa filijalama istih kompanija u
drugim zemljama, gde se proces proizvodnje nastavlja.
Značaj ovakve, tzv. unutarfirmske razmene, sve je veći. U 2006. godini njen
udeo u ukupnoj robnoj razmeni iznosi preko 35%. Uključivanje u globalne
proizvodne mreže uslovljava i povećanje uvoza delova i sklopova koji postaju
neophodna pretpostavka za povećanje izvoza. Celokupni proces realizuje se
posredstvom transnacionalnih kompanija i njihovih filijala.
Ubrzo nakon otpočinjanja tranzicionog procesa i sa prvim rezultatima u
privlačenju SDI, industrijski proizvodi postali su nosilac izvozne ekspanzije
regiona. Promene robne strukture trgovine zemalja CIE sa EU mogu se uočiti u
tabeli br. 5.
Možemo uočiti da sve zemlje beleže rast izvoza na tržište Evropske unije u
posmatranom periodu. Sa druge strane, uočljiv je i rast uvoza iz EU, što zajedno
svedoči o porastu robne razmene između ove dve grupe zemalja.
Takođe, možemo zapaziti da su od svih proizvodnih grupa najveće stope rasta
izvoza proizvoda višeg stepena obrade, što svedoči o poboljšanju robne strukture
izvoza zemalja CIE.
Navedene promene u robnoj strukturi trgovinske razmene uticale su na porast
učešća intragranske trgovine (IGT) u ukupnoj trgovini ovog regiona sa Evropskom
unijom. Udeo IGT u ukupnoj razmeni pokazuje u kom se stepenu trguje
proizvodima koji spadaju u istu proizvodnu grupu. IGT je po pravilu visoka
između zemalja koje su na sličnom i relativno visokom stepenu privrednog razvoja.
Sa druge strane, na nisko učešće IGT u ukupnoj trgovini sa razvijenim zemljama
gleda se kao na inferioran položaj zemlje na svetskom tržištu. Podaci o udelu
intragranske trgovine u međusobnoj razmeni zemalja CIE i EU u 2001. godini dati
su u tabeli br. 6.
335