inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

1. Sektor domaćinstva kao izvor finansiranja privrednog razvoja
Analizu izvora finansiranja privrednog razvoja u Srbiji, kao što smo
napomenuli, obavljamo u kontekstu fnansijskog položaja pojedinih institucionalnih
sektora naše nacionalne ekonomije. Osnovni institucionalni sektori u svakoj
nacionalnoj ekonomiji, pa i našoj su: a) sektor domaćinstva, b) sektor države, c)
sektor privrede i d) sektor inostranstva.
Poznato je da domaćinstva ostvaruju prihode u obliku različitih vrsta
dohodaka, u različitim vremenskim intervalima. Bez obzira na vremenski interval u
kome se dohoci ostvaruju, sigurno je da vremenski raspored priliva dohotka ovog
institucijalong sektora ima karakter diskontinuiteta. Za razliku od prihoda, trošenje
dohotka, sa stanovišta vremena, pokazuje karakter kontinuelnog toka. Ovo iz
razloga što su potrebe za ishranom, stanovanjem i ostalim neophodnim uslugama
kontinuelnog karaktera. Iz ove vremenske neusklađenosti prihoda (događaju se
ređe i u većim iznosima) i troškova (ujednačeni i raspoređeni relativno ravnomerno
tokom vremena) proističe, tehnički, zaključak o finansijskom položaju ovog
institucionalnog sektora. Naime, ono što je karakteristično za ovaj institucionalni
sektor, jeste da nivo dohotka domaćinstva omogućava akumuliranje sredstava ne
samo za tzv. sezonsku potrošnju, već i za povremene nabavke trajnih potrošnih
dobara. Osim toga, domaćinstva realizuju i dugoročne vidove štednje, iz straha od
pojedinih nepredvidivih okolnosti i za, eventualno, pokretanje sopstvenih
poslovnih aktivnosti. Odavde se slobodno može zaključiti da sektor domaćinstva
predstavlja suficitarni institucialonalni sektor, u okviru privrednog sistema.
U kontekstu privrede Srbije, sektor domaćinstva je za proteklih osam godina
značajno uvećao svoju štednju. Strukturu i dinamiku štednje stanovništva u Srbiji
prikazujemo u tabeli 1.
Tabela 1. Štednja stanovništva u milionima dinara (stanje krajem perioda)
Dinarska štednja Devizna štednja
Godine Kratkoročna Dugoročna Ukupno Kratkoročna Dugoročna Ukupno
Ukupna
štednja
1999 418 28 446 515 72 587 1.033
2000 682 32 714 2.865 143 3.008 3.722
2001 1.478 81 1.559 20.626 368 20.994 22.553
2001 3.074 454 3.528 44.532 1.409 45.941 49.469
2003 3.753 480 4.233 66.161 3.577 69.738 73.971
2004 2.783 369 3.152 100.830 9.883 110.713 113.865
2005 2.823 444 3.267 163.160 26.976 190.136 193.403
2006 6.908 642 7.550 214.206 46.455 260.661 268.211
2007 jan-jul 9.653 889 10.542 268.574 52.839 321.413 331.955
Izvor: Statistički bilten jul 2007, Narodna banka Srbije.
223