inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

tabelu 3.). Uprkos tome, očigledno je da su zemlje članice EU dominatni izvori
SDI u Srbiji. Prve tri zemlje sa najvećim prilivom (Norveška, Nemačka i Grčka) u
periodu 2000-2006. godine su obezbedile preko 50% ukupnih SDI u Srbiji. Iza njih
je Austrija sa skorio 1 mlrd. dolara priliva. Od bivših republika u SFRJ, najveći
priliv je ostvaren iz Slovenije (450 mln. dolara), a zatim iz Hrvatske (117,3 mln.
dolara). Prema ostvarenom prilivu SDI, Slovenija je daleko ispred Italije. Treba
podsetiti da su zemlje EU ujedno najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije, i
da motivisanost investitora iz ovih zemalja da ulažu u privredu Srbije ne
predstavlja slučajnost.
Tabela 2. Strana direktna ulaganja u novcu-neto u Srbiju
u periodu 2000-2006. godine, po zemljama
U mln. dolara
Red. broj Zemlja Ukupno
1. Norveška 1.547,4
2. Nemačka 1.319,6
3. Grčka 1.302,6
4. Austrija 996,9
5. Holandija 581,3
6. Slovenija 450,4
7. Francuska 340,9
8. Velika Britanija 307,3
9 Mađarska 300,0
10. Luksemburg 128,0
11. Hrvatska 117,3
12 Italija 112,7
13. Ostale 463,6
14. Ukupno 7.968,0
Napomena: Podatke o stranim direktnim ulaganjima u novcu NBS dobija od poslovnih
banaka, što znači da NBJ podatke o stranim ulaganjima u novcu dobija po zemljama
plaćanja a ne po zemljama ulaganja. Strana direktna ulaganja iz Norveške u 2006.
godini su data bez licence za TELENOR u iznosu od 410 mln. dolara, a iz Austrije za
kupovinu treće licence u iznosu od 425 mln. dolara, koje se prema metodologiji
platnog bilansa knjiže pod kapitalne transfere, odnosno licence i patente.
Izvor: NBS, www.mbs.yu (podaci su preuzeti 04.03.2008. godine).
Navedeni indikativni pregled porekla SDI u Srbiji pokazuje da je od izuzetnog
značaja da se u što većoj meri stimulišu investitori iz zemalja EU i susednih
zemalja, kako bi se osigurala zadovoljavajuća dinamika priliva SDI u narednim
godinama.
59