inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

subvencije. U stvari, multinacionalne korporacije prilikom donošenja odluke o
lokaciji direktnih investicija veći značaj pridaju jednostavnosti i stabilnosti
poreskog sistema, nego poreskim olakšicama, naročito u okruženju koje je praćeno
velikim političkim i institucionalnim rizikom” [2, str. 23].
Problematika uticaja poreskih olakšica na strane direktne investicije još uvek
predstavlja kontroverzno područje, budući da stara pitanja još uvek traže nove
odgovore, dok nova pitanja izronjavaju. “Olakšicama se ne mogu nadoknaditi niti
ozbiljni poremećaji u investicionom okruženju, niti one generišu željene
eksternalije. Stoga, savetnici vlade zemlje domaćina veoma često preporučuju
dugoročnu strategiju koja je usmerena na poboljšanje humane i fizičke
infrastrukture i aktivnu ulogu države kako bi se povećale šanse za privlačenje
stranih direktnih investicija na dugoročnoj osnovi. Naglašena uloga i značaj
fundamentalnih faktora, kao što su ekonomski uslovi i politička klima, u
privlačenju stranih direktnih investicija se može objasniti činjenicom da i
najozbiljniji investitori veoma često nisu svesni koristi koje putem olakšica
ostvaruju i da usled toga isključuju konkretnu lokaciju iz izbora” [2, str. 23].
182
Zaključak
Moglo bi se zaključiti da primena fiskalnih olakšica, kao instrumenta za
privlačenje stranih direktnih investicija u većini potencijalnih zemalja domaćina,
predstavlja veliki izazov, ali i da istovremeno zahteva i brižljivu procenu koristi, i
troškova njihove primene. Primena subvencija u privlačenju stranih direktnih
investicija ne može se vršiti izolovano od primene ostalih mera, s obzirom da bi u
tom slučaju izostali pozitivni efekti, već kao sastavni deo mera iz širokog
političkog paketa. U zemljama u kojima olakšice igraju značajnu ulogu u
privlačenju stranih direktnih investicija, radi ostvarivanja punih koristi od njihove
primene neophodno je komplementarno primenjivati i druge mere koje su
usmerene na poboljšanje kvalifikacione strukture radne snage, podizanje
tehnološkog nivoa privrede, kao i poboljšanje infrastrukturnih uslova. S tim u vezi,
sasvim je opravdan stav da se bazični nedostaci u okruženju ne mogu nadoknaditi
davanjem investicionih olakšica, jer bi to predstavljalo pogrešnu strategiju u meri u
kojoj bi se povećao rizik od neefikasne alokacije javnih resursa u projekte nad
kojima se ne ostvaruju koristi i, po tom osnovu, ekonomski ne opravdava njihova
primena. Ukoliko se raspoloživi potencijali ne usmere na podizanje kvaliteta
poslovnog okruženja koje bi stimulativno delovalo na odluke potencijalnih
investitora i povećanje proizvodnje postojećih afilijacija, kao i bez efikasnog
ugrađivanja stranih direktnih investicija u lokalnu ekonomiju kroz vertikalno
povezivanje, sa ukidanjem olakšica povećao bi se i rizik od odliva stranih direktnih
investicija, tj. napuštanja potencijalne zemlje domaćina.
Budući da između razvijenih, sa jedne strane, i zemalja u razvoju i zemalja u
tranziciji, sa druge strane, postoje osetne razlike u primeni fiskalnih i finansijskih
olakšica u privlačenju stranih direktnih investicija treba ukazati na sledeće: