inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

je cilj kreiranje povoljnih uslova za strano investiranje. On se bazira na principu
nediskriminacije između domaćih i stranih investitora. Strancu se daje potpuna
legalna zaštita investicija, on može transferisati u inostranstvo profit, dividende i
druga sredstva koja proističu iz investiranja. Dozvoljava se bezcarinski uvoz
mašina i druge opreme bitne za investiciju. Važan podsticaj SDI je desetogodišnji
period oslobađanja od poreza počev od perioda kad preduzeće zarađuje profit 3 .
Međutim, iako je potencijal SDI spillovera nesumnjiv, kao i mogućnosti za
podizanje privrede na viši nivo, a na osnovu toga i gore navedenih stubova
konkurentnosti koji su u Srbiji najlošije ocenjeni, trebalo bi istaći, a time ćemo se
ovde baviti, a to je da priroda, nivo i stepen benefita mogu značajno da variraju.
Trebalo bi reći da SDI mogu i da ne rezultiraju u značajnim siplloverima, pa i to da
čak, iako postoje, ponekad se mogu nagomilavati u inostranom sektoru pre nego u
domaćem.
Jedan od najznačajnijih aspekata potencijalno pozitivnih spillovera je,
svakako, onaj koji je povezan sa razvojem ljudskog kapitala. U radu će se pokazati
kako generalno, ali i u slučaju Srbije, SDI mogu direktno i indirektno da utiču na
ljudski kapital u nacionalnoj privredi.
S jedne strane, spilloveri mogu da deluju direktno, pošto filijale
multinacionalnih preduzeća (MNP) mogu da doprinose generisanju zapošljavanja u
domaćoj privredi, što će reći da mogu da povećaju nivo zaposlenosti kvantitativno.
U isto vreme one mogu dovesti do direktnog povećanja kvaliteta domaće radne
snage tako što će se obezbediti formalna i neformalna obuka ili tako što će kroz
proces learning by doing transferisati svoje vrhunsko tehnološko znanje domaćim
zaposlenima.
S druge strane, spilloveri mogu ići indirektno. Lokalne, domaće firme mogu
imati koristi od vertikalnih veza u lancu ponude, koristi od transfera znanja na njih
kao snabdevača i kupaca. MNP mogu sa jasnom namerom da poboljšaju kvalitet
lokalnih snabdevača, posebno kada su u pitanju komponente koje se ne mogu
jeftino uvesti zbog visokih transportnih troškova ili u kojima lokalna privreda ima
troškovnu prednost (npr. radno intenzivne komponente). Ovi efekti mogu da
koriste firmama i u drugim granama, npr. onim koje pružaju poslovne usluge kao
što su računovodstvene i pravne usluge. Slično, one mogu imati efekte na kupce
pružajući im obuku u prodajama i marketingu. Indirektni efekti mogu biti
kvantitativni jer domaći snabdevači i potrošači očekuju da će se povećati njihova
zaposlenost kao direktna posledica veće ukupne ekonomske aktivnosti, veće zbog
3 Oslobađanje se odnosi na investicije od bar 7.5 miliona evra koje upošljavaju bar 100 radnika. Postoji
poreska olakšica od 80 % od investicione vrednosti u mašine i postrojenja. Nacrt novog zakona iz 2006.
godine sa kojim se htelo olakšati startovanje preduzeća nije prošao kod međunarodnih organizacija,
Svetske banke, jer se zameralo da on daje previše ovlašćenja opštinama i da tako može biti pre prepreka
nego olakšica za kreiranje novih preduzeća. Srbija ima najnižu stopu poreza na dobit u Evropi od 10 %, a
od juna 2007. godine, na osnovu uredbe vlade Republike Srbije, investicioni greenfield projekti u svim
delatnostima, osim trgovine, turizma i ugostiteljstva, mogu da konkurišu za dodelu bespovratnih
sredstava iz državnog budžeta. Sredstva su namenjena za finansiranje investicionih projekata u
oblastima proizvodnje, usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i istraživanja i razvoja.
80