inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

deficita. Zatim, ova sredstva bi po pravilu bila povezana sa savremenom
tehnologijom, čime bi se uvećavala konkurentnost privrede u celini. Pozitivan
uticaj bi se registrovao i na području zapošljavanja, a stvarale bi se i
zadovoljavajuće pretpostavke za povećanje robnog izvoza. Dakle, brojni su
argumenti koji idu u prilog sprovođenja politike privlačenja SDI u
postprivatizacionom periodu.
Na slici 2. se takođe zapaža rastuće učešće priliva SDI u BDP Srbije. Ovo
učešće je u 2006. godini prešlo 13%. I ovaj pokazatelj govori o značaju SDI za
domaću privredu, odnosno za finansiranje platnog bilansa i privrednog razvoja.
Naravno, ne sme se izgubiti iz vida da se poslednjih godina ostvarivalo relativno
skromno učešće uvoza opreme u ukupnom uvozu, što ukazuje na činjenicu da se
manji deo SDI odnosi na savremenu tehnologiju i opremu, a veći deo na novčani
transfer u procesu prodaje preduzeća. Naravno, samo uz veći priliv SDI u vidu
nove opreme i tehnologije može da se izvrši restrukturiranje realnog sektora, a time
i da se stvori zadovoljavajuća osnova za povećanje izvoza.
2. SDI u privredi Srbije 35
U situaciji kada se na priliv SDI gleda kao na ključni izvor poželjnog priliva
stranog kapitala, treba imati u vidu da SDI mogu odigrati odlučujuću ulogu u
transformaciji proizvodne strukture privrede 36 i transferu znanja. One mogu znatno
poboljšati izvozne performanse privrede, posebno ako se radi o ''vertikalnom'' tipu
investicija 37 . Dakle, SDI istovremeno teže da ''osvoje'' domaće tržište ali i da
35 Navedeno prema R.Kovačević, „Spoljnotrgovinska politika kao faktor integracije Srbije u svetsku
privredu“, Izazovi ekonomske politike Srbije u 2007. godini, ur. Milena Jovičić, Naučno društvo
ekonomista sa AEN i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007, s. 150.
36
Analiza uzorka zemalja u razvoju, koju je izvršio Shafaeddin (2005) je pokazala da izgradnja
proizvodnih kapaciteta za postizanje održivog izvoza i poboljšanje njegove strukture zahteva
investicije. Drugačije rečeno, investicije su bile glavni faktor koji je doprineo strukturnim
promenama i povećanju konkurentnosti novoindustrijalizovanih zemalja na inostranom tržištu. To
potvrđuje tezu o investicijama kao glavnom faktoru rasta izvoza (Amsden, 2001, poglavlja 4. i 5).
SDI, posredstvom transfera napredne tehnologije iz razvijenih u zemlje u razvoju, mogu doprineti
porastu produktivnosti i efikasnosti lokalnih preduzeća. Lim (2001) navodi saznanja do kojih je
došao Lall (1980) u pogledu mogućnosti povećanja efikasnosti lokalnih preduzeća kroz proces
njihovog povezivanja sa multinacionalnim kompanijama. Prema ovim nalazima, prednosti za
lokalna preduzeća su: (1) olakšice u proizvodnji; (2) tehnička pomoć ili informacije koje olakšavaju
primenu inovacija; (3) za njih se organizuju treninzi, a dobijaju pomoć u upravljanju i organizaciji; i
(4) isporučioci dobijaju pomoć da pronađu nove kupce, uključujući i sestrinske filijale
multinacionalne kompanije u drugim zemljama.
37
„Horizontalne“ investicije uglavnom imaju za cilj domaće tržište, dok „vertikalne“ SDI teže
optimalnoj geografskoj lokaciji različitih faza proizvodnje unutar multinacionalne kompanije, i
uglavnom imaju za cilj izvoz u pravcu daljih faza proizvodnje ili finalni izvoz na inostrana tržišta.
Rasprostranjeno je mišljenje da su horizontalne SDI češći oblik investiranja (Navaretti, Giorgio, B.,
and Antony J. Venables, 2004). Međutim, postoje i dokazi da se noviji porast SDI u zemljama u
razvoju duguje vertikalnim SDI (Hanson Gordon, Raymond J.Mataloni, and Matthew J. Slaughter,
2001; Markusen, James, R. M., and Keith E. Maskus, 1999). Transfer tehnologije između
56