inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

its task is also to show their negative effects and expectations not being fulfilled by inflow
of foreign capital into countries in transition.
Key words: transition, foreign direct investments-FDI, investitor countries,
countries being receivers of fresh money, restrict policy.
294
1. Uvod
Dvadeseti vek su obeležile mnogobrojne promene u ekonomskoj sferi
podstaknute, pre svega, Velikom ekonomskom krizom i naftnim šokovima. To je
ujedno bio i period naglog siromašenja i gubitka ekonomske snage mnogih
zemalja, sa jedne strane, a bogaćenja i jačanja moći sadašnjih velikih svetskih sila,
sa druge strane. Neizostavna i sada već uobičajena pojava savremenog društva je
proces globalizacije koji za sobom povlači mnogobrojna razmatranja, pozitivne ali
i negativne reakcije. Globalizaciju karakteriše sve veća međusobna povezanost i
uslovljenost privreda pojedinih zemalja i njihova težnja ka stvaranju jedinstvenog,
globalnog tržišta. Razvijene zemlje, a takođe i zemlje u razvoju povezuju se u
isprepletanu mrežu ekonomskih, socijalnih i političkih veza i odnosa. Kao
posledica opisanih kretanja pojavljuje se rastuća konkurencija na svetskom tržištu i
monopolizacija privrednih resursa. Možemo konstatovati da smo već duže vreme
svedoci procesa internacionalizacije svetske privrede u kom pojedine velike,
transnacionalne kompanije preuzimaju više nego značajan primat na svetskoj
ekonomskoj sceni. Pomenute kompanije raspolažu izuzetno visokim iznosima
kapitala, a samim tim poseduju i ogromnu moć i uticaj na ostatak sveta. U okvirima
savremenih međunarodnih ekonomskih odnosa transnacionalne kompanije postaju
vodeći pokretači investicionih, trgovinskih i tehnoloških tokova i značajno
doprinose dinamičnosti svetske privrede i opštem ekonomskom napretku. Ukoliko
pomenemo da moćne kompanije kontrolišu čak više od trećine ukupnih
ekonomskih tokova u svetu, tada nam postaje jasno zašto se toliko polemiše o
njihovom nastanku, njihovom značaju kao i pozitivnim i negativnim efektima na
privredna kretanja velikog broja zemalja.
Upravo, pomenute transnacionalne kompanije su jedan od najznačajnijih
izvora svežeg kapitala za mnoge zemlje u razvoju, pogotovo bivše socijalističke
zemlje, koje transformišu dosadašnje planske i rigidne načine privređivanja u
fleksibilne i tržišno orijenstisane. Na ovom dugom i veoma napornom putu
neophodna im je ogromna finansijska podrška, pogotovo u vidu stranih direktnih
investicija. Svakako, inicijalni faktor privrednog razvoja i uslov ekonomskog
oporavka je priliv svežeg kapitala, koji je oskudan i nedostajući element u mnogim
tranzitornim zemljama. Strane direktne investicije su veoma pogodan izvor
sredstava za zemlje koje imaju niske nivoe domaće štednje, jer pored direktnih
uticaja na privredu zemlje domaćina one ostvaruju i indirektan uticaj na čitavu
ekonomiju. Strani kapital nedvosmisleno pruža značajne koristi zemljama u
razvoju jer utiče na uspostavljanje političke i ekonomske stabilnosti, jača pravni i
institucionalni okvir, uvodi nova tehnološka znanja i dostignuća, pozitivno deluje