inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Svetska banka koristi podelu svih proizvoda u četiri grupe prema njihovoj
faktorskoj intenzivnosti. 104 Te grupe su:
• proizvodi zasnovani na prirodnim resursima,
• proizvodi nekvalifikovanog rada,
• tehnološki intenzivni proizvodi, i
• proizvodi kvalifikovanog rada.
Prve dve grupe proizvoda karakteriše mala dodatna vrednost i jednostavna
tehnologija. Ove grupe imaju dominantan udeo u izvozu zemalja na niskom nivou
ekonomskog razvoja. S druge strane, proizvode zasnovane na kapitalu i
kvalifikovanom radu karakterišu veća dodatna vrednost i novije tehnologije.
Imajući u vidu obilje jeftine radne snage u zemljama u tranziciji i raspoložive
prirodne resurse u ovom regionu, moglo se očekivati da će izvoz ovih zemalja biti
uglavnom sačinjen od proizvoda u čijoj proizvodnji dominiraju upotreba prostog
rada i prirodnih resursa. Zaista, ovakva očekivanja, zasnovana na klasičnoj
Heckscher-Ohlin-ovoj teoremi, odlikovala su spoljnotrgovinske tokove između
zemalja Centralne Evrope (CE) i EU pre početka i u početnoj fazi tranzicije. U
1989. godini proizvodi zasnovani na prirodnim resursima činili su više od polovine
izvoza zemalja CE u EU, udeo proizvoda baziranih na nekvalifikovanom radu
iznosio je 21,6%, učešće kapitalno intenzivnih proizvoda bilo je 14,5%, a
proizvoda zasnovanih na kvalifikovanom radu 13,2%. Uvoz ovih zemalja iz EU
bio je uglavnom kapitalno intenzivan i bogat „ljudskim kapitalom“. Industrijski
proizvodi intenzivni nekvalifikovanim radom bili su pokretači geografske
preorjentacije trgovine CIE u pravcu EU u početnoj fazi tranzicionih procesa od
1989. do 1993. Međutim, visok priliv SDI koji je usledio uticao je na značajno
poboljšanje strukture i faktorske intenzivnosti izvoza zemalja u tranziciji. Već u
1997. četiri navedena sektora imala su skoro jednako učešće u izvozu (oko 25%),
sa tendencijom daljeg rasta učešća proizvoda bogatih znanjem i kapitalom.
Uočljivo je da su pomenute promene išle u skladu sa već razmatranim povećanjem
obima razmene. Ove tendencije u spoljnoj trgovini zemalja u tranziciji Centralne
Evrope pokazuju dinamičan zaokret njihove pozicije u međunarodnoj podeli rada.
Ove zemlje su uspele da strukturu svoje proizvodnje usklade sa strukturom uvozne
tražnje razvijenih zemalja, što je omogućilo porast njihovog izvoza na razvijena
tržišta. Zemlje koje su privukle više stranih direktnih investicija su u tome imale
više uspeha.
104 Kaminski, Bartolomiej. 2000. How accession to the European Union has affected external trade
and foreign direct investment in Central European economies, World bank, Washington, str. 26
339