inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

šeme prava intelektualne svojine koje zadovoljavaju standarde EU u pogledu
patenata, generalno ograničavaju prostor za kopiranje novih proizvoda u srpskoj
industriji kao i u drugim zemljama.
Što se tiče snabdevača, trebalo bi istaći da najveći broj stranih filijala dobija
značajan deo svojih inputa (sirovina i intermedijarnih proizvoda) iz inostranstva ili
od drugih stranih firmi u domaćoj srpskoj privredi. Posebno velike inostrane
kompanije najčešće povlače sa sobom snabdevače iz inostranstva. To doprinosi
domaćoj dodatoj vrednosti, ali očigledno ne pomaže postojećim srpskim
snabdevačima da se tehnološki modernizuju. Kontakti snabdevača su neophodni,
ali ne i dovoljan uslov da bi bilo tehnoloških spillovera. Mora se, ipak, priznati da
su spilloveri jači i brojniji ako je više domaćih snabdevača uključeno.
Efekti na kupce ne igraju važnu ulogu ukoliko strani investitori uglavnom
proizvode za izvoz, za druge inostrane filijale unutar Srbije, ili za lokalna i
regionalna potrošačka tržišta.
Istraživanja na terenu o preseljavanju novoobučenih radnika filijala u domaće
firme pokazuju da je krajnje neatraktivno za zaposlene da napuste strane
poslodavce, jer domaći poslodavci obično ne mogu da plate tako visoke zarade i
dodatne beneficije kao što mogu strani investitori. Posebno je skupo za srpsku
firmu da privuče zaposlene iz MNP, naročito one sa akademskim zvanjima i na
vodećim pozicijama. Mogućnosti visokostručnih pojedinaca da otvore malu ili
srednje veličine firmu u Srbiji nisu posebno atraktivne, pogotovo zbog situacije na
kreditnom tržištu.
Efekti koji dolaze od povećane konkurencije usled prisustva SDI nisu jasni.
Idealno, povećana konkurencija bi mogla da podstakne domaća tehnološka
poboljšanja tako što bi doprinela eliminaciji neefikasnih domaćih firmi, ohrabrila
rađanje novih, inovativnih firmi i podstakla lokalne firme da reaguju na inostrane
pretnje, tako što će asimilovati stranu tehnologiju i mobilisati sredstva. Chung
(2001) i Jutta (2006) ističu da ovaj efekat ne bi trebalo tretirati kao spillover jer ne
uključuje nikakav protok znanja. Aitken i Harrison (1999) napominju da povećana
konkurencija usled stranog prisustva može, takođe, da smanji produktivnost
domaćih firmi, ako im inostrane firme odvuku tražnju i one moraju da smanje
proizvodnju i povećaju troškove.
Doprinos MNP tehnološkoj promeni u domaćim firmama modelira se obično
u kontekstu proizvodne funkcije gde se SDI tretiraju kao dodatni input koji
objašnjava rast produktivnosti, dok je koeficijent stranih direktnih investicija
regresor koji se uzima kao dokaz konzistentan sa spilloverima od SDI na domaći
sektor. Već je rečeno da u najvećem broju studija nije nađen dokaz o tehnološkim
spilloverima od SDI, što znači da se benefiti od aktivnosti stranih firmi nisu
odrazili u rastu dodate vrednosti domaćih firmi, čak i kada su njihove aktivnosti
(teorijski) imale visok potencijal za tehnološke spillovere.
86