inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

može ubrzati u značajnoj meri dalje procese restrukturiranja privrede (Zakharov i
Kušić, 2003, str. 5). Upravo je drugi od pomenutih aspekata potvrđen pozitivnom
korelacijom indikatora tranzicije i priliva SDI – one zemlje koje su u ranijoj fazi
tranzicije ostvarile znatan priliv investicija bile su uspešnije u implementaciji
reformskih zahvata, te su se brže usaglasile sa ekonomskim kriterijumima za
pristupanje EU i započele integracione procese ranije. 35 Već same šanse za
priključenje, uz povećanu institucionalnu i političku stabilnost, te relativno niske
troškove rada, predstavljaju upravo faktore koji su doprineli znatnom prilivu SDI u
zemlje Centralne i Istočne Evrope (Buch i ostali, 2003. str. 95; Bevan i drugi, 2001,
str. 13).
Dakle, u ovim zemljama su dokazi o postojanju direktnih efekata SDI
relativno nekontraverzni. 36 To, međutim, nije slučaj sa baš svim indirektnim
efektima. 37 Pored toga, ovi efekti variraju po tranzicionim zemljama i tokom
vremena (Jensen, 2006, str. 897), te su neke od njih (poput Češke i Mađarske)
ostvarile određene pozitivne rezultate u pogledu spillovera na zaposlenost,dohodak
i domaće investicije, dok druge ne mogu da se pohvale takvim iskustvima (Poljska
je primer zemlje koja je iskusila dvojne ekonomske efekte SDI). 38
Balkanske zemlje su u poređenju sa novim članicama EU iz Centralne Evrope
kasnije i u znatno manjem obimu (sa izuzetkom Hrvatske) ostvarivale priliv SDI
(Zakharov i Kušić, 2003) pri čemu su (pogotovo kad je reč o Srbiji) iznosi znatno
varirali usled promena u brzini privatizacije i nivou makroekonomskog rizika
(Gligorov, 2008, str. 5). Upravo zbog generalno riskantnog investicionog okruženja
(Zakharov i Kušić, 2003, str. 12) i niskog stepena razvoja tržišnih institucija
(Meyer, 2001; Grosse i Levino, 2005) SDI na Zapadnom Balkanu ne mogu da
imaju važnu ulogu u procesu sustizanja. 39 Takođe, sama struktura investicionih
priliva je problematična (uglavnom je reč o investicijama proisteklim usled
privatizacije, a dominiraju one koje «tragaju» za tržištem – naime, najatraktivniji
su i dalje preradjivačka industrija, pogotovo oblasti orijentisane na domaće tržište,
finansijsko posredovanje, trgovina, telekomunikacije i transport). Sigurno je da
35 Ovakvo iskustvo je imala Španija, u kojoj je 80-ih godina strani kapital imao značajnu ulogu u
modernizaciji privrede, što je olakšalo pripreme za članstvo u EU ( Zakharov i Kušić, 2003, str. 8).
36 SDI pomažu da se «smanji bol» u uslovima kratkog roka (Jensen, 2006, str. 900).
37 Po pravilu, pri determinisanju poželjnosti SDI koriste se jednostavne dihotomije – npr. veće firme
su poželjnije od manjih, greenfield investicije se tretiraju kao superiornije u odnosu na merdžere i
akvizicije i slično. U stvarnom životu nije sve tako simplifikovano. Primarni efekti greenfield
investicija su veći u odnosu na merdžere i akvizicije jer iste donose dodatne resurse i kapital, što
nije od značaja za sekundarne efekte – ovaj tip investicija ne poseduje nasleđenu mrežu
neformalnih i ostalih kontakata koju su domaća preduzeća sticala u dužem vremenskom periodu
(Enderwick, 2005, str. 95-98).
38 Nakon visokih stopa rasta od 1992. koje su, uz manja kolebanja, potrajale do 2000., početkom
ovog veka dolazi do drastičnog pada, pa slede stagnacija i oporavak, da bi pred kraj 2004. privreda
ponovo počela da «gubi dinamiku» (Kolodko, 2006, str. 5-6)
39 Sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 4% Srbija bi 2054. godine mogla da «sustigne»
Portugaliju po nivou dohotka (ukoliko raste po stopi od 8%, to će se dogoditi 2029. godine).Videti o
tome šire u: Ranchev, 2003, str. 10 (od zemalja Zapadnog Balkana, shodno ovom proračunu,
samo je BiH u lošijoj poziciji u odnosu na Srbiju).
235