inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

uglavnom su kompatibilne sa ulaganjima u regionu, kako sa aspekta sektorske
distribucije SDI, tako i sa aspekta strukture SDI. Struktura je još uvek nepovoljna
imajući u vidu da se radi o investiranju uglavnom kroz različite forme privatizacije,
sa malim učešćem Greenfield investicija (investicija u izgradnju potpuno novih
privrednih kapaciteta). Međutim, ohrabrujuće je to što se pored prihoda od
privatizacije u Srbiji može primetiti stalni i stabilan rast grinfild ulaganja, odnosno
investicija u izgradnju novih fabrika, što predstavlja dalji podsticaj rastu i razvoju
naše ekonomije. Istraživanje Centra za liberalno-demokratske studije "Grinfild
investicije u Srbiji". pokazalo je da su u oblasti grinfild investicija (investicija na
ledini) najveća ulaganja u našoj zemlji bila vezana za telekomunikacije, trgovinu i
naftnu industriju.
Prezentirani podaci iz tabele 6 pokazuju da je Austrijski "Mobilkom" vodeći
grinfild investitor sa uloženih 320 miliona evra u licencu za razvoj mobilne
telefonije i planiranim ulaganjima u razvoj mreže od 250 miliona evra, sledi
"Merkator" sa 240 miliona evra. 51
Zemlje investitori - Nakon privatizacije Mobija 63 od strane Telenora, prvo
mesto zauzima Norveška, iza koje sledi; Grčka, Nemačka, Austrija, Mađarska,
Slovenija. Francuska, Vel. Britanija, Bugarska, Italija. Kada je reč o najznačajnijim
stranim investitorima u našoj zemlji, pažnju treba usmeriti ka dosadašnjim
tradicionalnim evropskim partnerima. Bivše socijalističke zemlje sa kojima se
graničimo takođe predstavljaju važne potencijalne investitore (kako zbog
geografske blizine tako i zbog stečenog iskustva).
Među privrednim granama najveći priliv stranih direktnih investicija
zabeležen je u okviru finansijskog posredovanje (tabela 7) koje obuhvata velike
investicije u bankarstvu i osiguranju. Od početka 2005. godine država je prodala
svoje većinske pakete u Jubanci, Kontinental banci, Novosadskoj banci, Niškoj
banci i Panonskoj banci. Te prodaje donele su Srbiji nešto manje od milijardu evra.
Nacionalna banka Grčke (NBG) kupila je (12. septembra) 2006.godine 99,44
procenata deonica Vojvođanske banke sa sedištem u Novom Sadu, za 385 miliona
evra. Prodaja Vojvođanske banke usledila je posle značajne privatizacije, kada je
operater mobilne telefonije Mobi 63 prodat norveškom Telenoru za 1,5 milijarde
evra. Srpska vlada je rekla da će investirati milijardu evra od privatizacije u obnovu
infrastrukture, podsticanje proizvodnje i izvoza, kao i u prevremenu otplatu
spoljnih dugova. U ovom trenutku Komercijalna banka je jedina srpska banka u
kojoj država ima većinski paket deonica. U 2006. godini strana ulaganja u oviru
finansijskog posredovanja iznosila su 2,015 milijardi dolara.
51 Na listi značajnih grinfild investitora su još nemački "Metro keš end keri" i austrijski "OMV" sa 150
miliona evra i "Droga kolinska" sa uloženih 100 miliona evra.i slovenački "Merkur" i "Bol korporejšn"
sa uloženih 60 miliona evra, zatim "GTC internešnal" - 58 miliona evra, "Helenik petroleum" - 50
miliona evra, grčki trgovinski lanac "Veropulos" - 34 miliona evra, "Grave osiguranje" - 30 miliona
evra i hotel IN - 20 miliona evra
261