inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

odnose preduzeća pre spajanja, tada možemo govoriti o sledećim tipovima
merdžera:
1. Horizontalni merdžer – nastaje integracijom kompanija koje su se do tada
nalazile u konkurentskim odnosima i koje su proizvodile i prodavale iste ili
slične, međusobno supstitutivne proizvode.
2. Vertikalni merdžer – nastaje spajanjem kompanija koje učestvuju u
različitim fazama proizvodnje ili prodaje istog proizvoda. Razlikujemo
integraciju u nazad, kada dolazi do spajanja dobavljača i proizvođača, i
integraciju u napred kada se spajaju proizvođač i distributer.
3. Konglomeratski merdžer - nastaje integracijom kompanija koje do tada
uopšte nisu poslovale u istoj ili sličnoj delatnosti, ali su iz izvesnih razloga
rešile da se spoje u jedinstvenu kompaniju.
Akvizicija predstavlja kupovinu jedne kompanije od strane druge, tako da
preduzeće kupac preuzima sve obaveze i sredstva kupljene kompanije. Ukoliko u
pregovorima o kupovini učestvuju i kupac i prodavac i pri tom se, na obostrano
zadovoljstvo i korist, dogovore o realizaciji kupovine, tada možemo reći da je reč o
prijateljskoj akviziciji. U suprotnom, kada kupac ne obavesti drugo preduzeće o
svojim kupovnim namerama, već samoinicijativno pristupi procesu realizacije
kupovine, tada se radi o neprijateljskoj akviziciji. U tom slučaju najčešće je kupac
velika i moćna kompanija koja isključivo želi da ostvari sopstvene ciljeve.
Za koji oblik direktnog investiranja će se odlučiti inostrana kompanija, zavisi
od više faktora, između ostalog to su: sopstvene želje, interesi i ciljevi, raspoložive
mogućnosti, konkretna politička i ekonomska situacija u zemlji kao i razvijenost
privredne oblasti u koju namerava da investira.
2.3. Motivi inostranih investitora
Inostrana kompanija koja želi da uloži svoja sredstva u drugu zemlju, izvan
svoje matične, rukovodi se različitim motivima, a sve u zavisnosti od individualnih
interesa i ciljeva koje želi da ostvari u svom daljem poslovanju. Pojedine
kompanije žele da osvoje nova tržišta ili da iskoriste prednosti niskih troškova, dok
druge za cilj imaju upotrebu retkih i jeftinih resursa ili ostvarenje sopstvenih
strateških ciljeva. U skladu sa prethodno pomenutim, a u zavisnosti od motiva
investitora tj. strateškog cilja ulaganja, strane direktne investicje možemo podeliti u
četiri grupe: tržišne, produktivne, resursne i strateške. 70
Tržišne investicije (Market-seeking investments) predstavljaju takav oblik
ulaganja sredstava gde je glavni cilj inostranog investitora osvajanje novih i
zadržavanje postojećih tržišnih pozicija. Investitor, pre svega, želi da obezbedi šire
i profitabilnije mogućnosti za prodaju sopstvenih proizvoda. Pri tom, veoma je
70 Vidi, Reiljan J., Reiljan E., Andersson K., Atractiveness of Central and Eastern Europen countries
for foreign direct investment in the centext of European integration, the case of Estonia, 41 st Erse
Cengress, Zagreb, 2001. god., str. 3-5
297