Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Lidija Dimkovska
Starica piπe svom starcu
Zato jer se ne nadam da Êu se opet vratiti
zelenoj sobi,
jer se ne nadam starom pragu
ni kad bude loπe vreme
ni kad krene, moæda, neki rat
ni kad budem joπ starija
a i ti, takoapplee, star.
Zbog Ëega onda Ëuvaπ suvo cveÊe
ruski monokl za zlatnu svadbu
san o sinu koji se nije rodio
povoj za sina koga nisam rodila
prvo jastuËe, sijaset πnala,
otisak dlanova naπih na staklu zamuÊenom od pare
zaπto da Ëuvaπ ono πto smo jednom bili.
Toliko sam ostarila za ovih sto godina
a ti, stariji od mene, sad si postao mlaapplei,
krv moja puta nema
niti se iπta u meni od nje snaæi
zima je ova tako hladna
izgori sve, da zagrejeπ se
vaæna je vatra, ne ono πto gori.
Zato jer se povratku ja ne nadam
zakljuËaj se dva puta, kljuË baci
u stolici za ljuljanje
spavaj, toplo je
gorim, ne brini
toplo je, spavaj,
ne trzaj se od kostiju πto pucketaju u vatri.
Zato jer se ne nadam da Êu se opet vratiti
neÊemo jedan drugome odgovoriti za æivota
zaπto je æivot proπao tako, a ne drugaËije
ti Êeπ mene u mojoj smrti sresti
ja Êu tebe u tvojoj, tek tada
jer se ne nadam da Êu se opet vratiti
kuÊi. Nikada.
119