Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

236
Ovako “preveden” iz note u slovo, taj betovenovski savet i
zavet deluje mnogo jaËe i trajnije od bilo kakvog zapisa ili usputnoga
svedoËanstva.
Beethoven je blizak Preπernu i po zanimanju za poeziju
tragiËnog pesnika Gotfrida Augusta Bürgera; veliki majstor iz
Bona, koji je najveÊi deo æivota proveo u BeËu, napisao je melodije
za nekoliko Bürgerovih pesama od kojih je za nas posebno
zanimljiva ona pod naslovom “Uzajamna ljubav”, Gegenliebe,
koju je Beethoven komponovao 1795, pet godina pre Preπernovog
roappleenja.
Ali, Beethoven nije zaboravio ni tekst ni melodiju i, mnogo
kasnije upotrebio ih je u pisanju svoje Ëuvene “Horske fantazije”
koja je neka vrsta klavirskog koncerta u jednom dahu, s horom
i solistima u zavrπnom stavku. Kad znamo da je ta privlaËna
Fantazija bila za Beethovena kao jedna pripremna veæba za komponovanje
grandiozne “Devete simfonije”, onda i Bürgerovo prisustvo
u svemu tome dobija jednu posebnu vaænost.
Beethoven je liËno izveo tu Horsku fantaziju u BeËu, 1808.,
i to je postalo jedno od njegovih najpopularnijih dela; lako
pevljivo, postalo je predmet najraznovrsnijih aranæmana, koji
najverovatnije nisu usreÊivali Beethovena, ali to je moæda bio
najjednostavniji naËin da ga i Preπeren, u svojim lutanjima
BeËom i njegovim krËmama, Ëuje u prolazu, i zauvek upamti.
Preπeren i Paganini
Paganini je jedini kompozitor Ëije se ime pojavljuje u Preπernovim
stihovima. I, treba odmah naglasiti, u najsreÊnije izabranome
trenutku. Kada njegov “ludi godec” ostane na poslednjoj
æici, neizbeæno se pred nama pojavljuje lik “appleavoljeg violiniste”,
onog iz –enove. Ko zna, moæda je Preπeren ideju za “Æensku vernost”,
odnosno o muziËaru koji postupno i neodoljivo ostaje
veran svome instrumentu, “izvukao” iz podatka koji je mogao,
tokom 1839. proËitati u Illyrisches Blatt, da Niccolò Paganini svira
samo na jednoj æici. Paganini je umro godinu dana kasnije. Ta
duga pesma je, naroËito u svojim poslednjim distisima, gde se i
pojavljuje njegovo ime, nekakav Preπernov memento mori velikom
virtuozu.
Paganini je umro 27. maja l840., taËno godinu dana nakon
Julijinih zaruka, 28. maja 1839.! NeobiËna podudarnost, koja je
za Preπerna imala utoliko viπe (simboliËnog) znaËaja jer je povezivala
veoma intimni trenutak sa smrÊu jednog umetnika koga