Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

SVE»ANO OTVARAWE
Goran PetroviÅ
SLIKE SA IZLOÆBE
Gosti su brisali korake od liπÜa i meseËine. Pred
raskriqenim vratima je ostalo vedro jesewe veËe. Bezbroj
πuπweva. I nebeske troπice.
A ovde, u galeriji, neoklasicistiËkoj dvospratnici sa
elementima romantizma, zapravo u bivπem zdawu Magistrata,
te NaËelstva, za ovim okupacione, Reichwehr komande,
potom Narodnog odbora, pa dugo samo napuπtenoj i oronuloj
graÑevini, sve zavisno od Üudqivih mena istorije
proπlog veka, odnedavno zgradi prilagoÑenoj novoj nameni
≠ svetlosti je bilo napretek. Slivala se odnekud, sa
tavanice, ureπene obnovqenom πtukaturom, zarila je iz
besprekorno mleËnih zidova, caklila se uglaËanim mermernim
podom, izbijala je iz svakog ugla, posle spajawa
πest mawih, sada velike, jedinstvene prostorije u prizemqu.
Qesak se kupio po sveËanim osmesima, u oËima zvanica,
plemenito je sjaktao duæ niski ogrlica, po obruËima
nauπnica, u skupocenim kamenovima prstewa i sedefnim
dugmadima za manæetne. Od tolike se svetlosti niπta
nije moglo skriti. Nije bilo nijedne jedine seni. Svaki
se detaq mogao vaqano sagledati: pravilne veÑe, uπtirkani
okovratnici, zanosne mirisne magline, suzdræane
kravate, qupki mladeæi, svilene maramice u malim yepovima,
ruæiËaste jagodice prstiju, do oπtrine izvedene
ivice pantalona, pripijenost svedenih krojeva i slapovi
bogatijih veËerwih haqina, a ispod laganih tkanina mogli
su se nazreti uzbudqivi obrisi ≠ kuda se to traËice i
obrubi finog damskog rubqa pruæaju, pa potpuno zalaze.
Zidovi galerije su bili sasvim pusti. No, rastuÜi æamor
kao da je prkosio toj neobiËnosti. Otvarawe izloæbe
bez slika nije nikoga spreËilo da pokaæe πto viπe, za
ovu priliku satima i danima spremanog, dobrog raspoloæewa.
Govorilo se bez jaËeg razloga. Po pravilu, uz odobravawe.
Mada je poneko priËao i samo da bi taknuo uπne
uvoje sagovornice. »ak i da drsko klizne duæ vrata, niz
prsa, tamo gde je izrez dekoltea nagoveπtavao razmeÑe.
Sve smelije, i neæniji deo publike se otvorenim, zvonkim
193