Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

420
zbog tog ekstatiËnog stanja koje je preneseno sa izuzetnom
snagom transponovanja æudnje u duhovni spokoj. ©ake devojke
su produæen efekat ovog preobraæaja. One, ne suviπe æenske,
mogu Ëak izgledati kao ruke moÊi, pa Ëak i vladanja u njegovoj
moguÊoj dijalektiËkoj suπtini. Idealna predanost i prepuπtanje,
iako oliËenje pasivnog, preobraÊaju se u izraz dominacije. »ovek
je utonuo u æenu ostvarujuÊi se, æena ga je prihvatila svojim
darom, svojim licem, svojom tajnom. Njenu skrivenu snagu dovrπile
su ruke, jer su one smisao ljubavi i identifikacije. Njegovo
lice, koje jedva da je vidljivo na slici, utonulo je u sjaj æenskog
predavanja. On je u poznatoj prisutnosti s leapplea, koja, mora se
dodati, za Dragulja nije subalterna pozicija. Istina, ko bi smeo
tvrditi da je ovo oseÊanje odnosa polova i autorovo. Junak
Draguljevih slika je taj mahom leappleima okrenut muπkarac ∑ on je
srediπte slikarevog melanholiËnog pogleda ∑ kazujuÊi svu
mukotrpnost svoga æivljenja i ugroæavajuÊi zbir svoga uvida.
Jedino je u Zagrljaju, u ovom izuzetnom iseËku univerzalne ljudske
priËe, muπkarac okrenut sreÊnim leappleima da tako kaæem, daleko
od razmiπljanja koje ga je uvek predstavljalo spuπtenih ili
pravih ramena, optereÊenih unutraπnjim pritiskom. U Zagrljaju
njegovih ruku nema, ramena su mu obgrljena rukama æenske
zaπtite i potpore, a on je sav u predavanju onom jedinom πto
moæe biti protivteæa okruæenju, izriËuÊi tako svoju priËu o ljubavi.
Koja je, rekla bih, i slikareva Ëeænja za njom.
Golubovi, tema parova. Samost i dvojnost
Kao deo te Ëeænje vidim i trajni Draguljev motiv, neku vrstu
njegovog amblema koji prati bezmalo sve slikareve teme ∑
obliËje goluba, tog univerzalnog pojma ljubavi i moguÊe nesamoÊe.
Na Draguljevim slikama svi su sami: ptice, psi, insekti,
vilini konjici, konji, Ëovek. Golubovi jedino nisu: uvek u doticaju,
u meappleusobnoj teænji. »esto u usmerenom zajedniπtvu, kao da
izviappleaju put onome jednome, raskoπnome.
Ne znam πta je podloga æive privlaËnosti koju Dragulj oseÊa
prema golubovima. Verujem da postoji Ëisto likovna ali i ona iz
drugih projekcija. Za grafiËara je, sigurno, likovna spektakularnost
ove ptice raskoπnog zamaha velika. Ali verujem i u simboliËku
podlogu, prenesenu ko zna kojim putevima. U mnogim
predanjima, a ponekad i u naπoj svakodnevnoj simboliËkoj svesti,
golub je, osim sinonima ljubavi, i simbol Ëistote, mira i slobode,
sublimacije nagona i prevlasti duha. Njegova krila se tumaËe