Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

(Preπeren pomisli u sebi: ova je trajala oko tridesetak sekundi) i
naglo se diæe uz pljesak kelnera i gazde gostioniËara koji je izgleda
celo to vreme kunjao negde u uglu ili je neosetno uπao u prostoriju,
s druge strane, i, da ne bi remetio sviraËa, ostao da stoji iza
vrata. I Preπeren, gotovo nesvestan πta Ëini, zapljeska. Ali, udarajuÊi
rukom o ruku, dlanom o dlan, oseti u sebi nekakvu toplinu
i prijatnost kakve dotad joπ nikad nije osetio. Gospodin Schubert,
nakon πto je izmenjao nekoliko reËi sa poslugom, naapplee se munjevito
pred Preπernovim stolom i, dok je ovaj nespretno i nespremno
ustajao, pruæi mu ruku, uz osmeh i ovih nekoliko reËi:
“Franz Schubert, beËki kompozitor, ali se o tome joπ ne zna toliko
koliko bi trebalo da se zna i koliko Êe se jednoga dana svakako
znati!”
Preπeren stisnu Schubertovu meku ruku, joπ vrelu od muzike
koju mu je ponudila, i reËe svoje ime.
“Retko se dogaapplea, dragi prijatelju, da se u jednoj ovakvoj
gostionici naappleu dva Franca nasamo; hajde da nazdravimo za taj
susret!”
Preπeren tek tada primeti da je jedna kelnerica, gotovo leteÊi
kroz vazduh, napunila njegovu Ëaπu istim piÊem koje je on, dok
je sluπao muziku, neosetno bio ispio do dna! VeÊ su im se pehari
zvonko sudarali u vazduhu, a pogledi se svetlucavi ukrπtali uz
obostrano nazdravljanje.
“Dakle, vi ste Slovenac, ako me uho ne vara, sudeÊi po vaπem
naglasku. Ni tu nismo daleko, moja majka je bila Poljakinja,
razumem pomalo i slovenaËki. Pre desetak godina napisao sam
lied na tekst jednog vaπeg zemljaka, kako se ono zvaπe? Urban,
Urban... Jarnik, da! ali u prevodu na nemaËki, ‘Die Sternewelten’.
Vrlo lepa stvar, mada nisam imao prilike da vidim slovenaËki
original. Nadam se da ga je Fellinger dobro preveo! Nemam
pojma gde mi se taj rukopis zagubio... Ako ga traæim, neÊu ga ni
naÊi, a verovatno Êe se jednom pojaviti, moæda kad mene viπe ne
bude ovde...”
I Schubert baci priliËno tugaljiv i odsutan pogled po praznoj
sali. Zatim se trgnu, kao iz sna, i nastavi, ËineÊi se da odgovara
na neko pitanje koje je moæda bio postavio Preπernu u tom kratkom
trenutku sanjarije:
“Kaæete da ste student prava i filosofije. Kako vas samo lepa
buduÊnost Ëeka ! HoÊete li ostati u BeËu ili se vratiti u Lajbah ?
Zamislite, pre neki mesec bio sam podneo kandidaturu za direktora
opere u tom gradu, a preporuku mi je potpisao liËno moj
πtovani uËitelj kontrapunkta Antonio Salieri! Ja sam njegov
uËenik!”
241