Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

194
smehom, ili obilnim treptawem, privijao uz gospodu zvanice.
Ako je i bilo onih koji su primetili odsustvo slika,
nije bilo naivnih koji bi se usudili da to naglas tumaËe.
Niko nije bio voqan da iskaæe nedoumicu. Svako se,
bez razlike, ponaπao kao da sluti ili je veÜ do tanËina
upuÜen u posebnost likovne postavke, mnogi Ëak poverqivo
tvrdeÜi da im je umetnik, joπ lane, u svom ateqeu, liËno
obrazloæio svoje nazore, iako se uistinu nije znalo ko
je zagonetni autor.
BiÜe da se zbog svega toga ≠ niko nije ni osvrnuo na nekolicinu
pomoÜnih radnika galerije, onih πto su sa prozora
uklonili zastore, bela platna kojima je arhitekta veπto
stvorio privid niËim uznemirene izloæbene povrπine.
Samo trenutak docnije, zgasnulo je bleπtavo osvetqewe.
KATALOG
Kao da se ukupan mrak sakupio baπ tu. Napoqu je, videlo
se kroz okna, sve bilo kao i uvek. Samo se sada, iz ove
tame, to sve Ëinilo jasnije, izrazitije. Prozori su zauzimali
svoje vidike. »etiri na proËequ zgrade ≠ ka glavnoj ulici
grada. Wima suprotna Ëetiri ≠ pravo u unutraπwe dvoriπte
galerije. Dva desna ≠ ka crkvenoj porti, sa kojom se graniËilo
istoËno krilo. Druga dva boËna ≠ prema padini, πto
se zapadno, neπto daqe, blago slivala do reËne obale.
Sa nestankom svetla namah je utrnuo i sjaj. Toalete su
izgubile na znaËewu. MeÑusobni pogledi zvanica, takoÑe.
Æagor se posuvratio u Üutawe. Dvanaest prozora, kao dvanaest
prizora, pruæalo se u vedro, jesewe veËe. Uokolo
tame, zarile su spoqne slike. Nije bilo izbora, jedino se
videlo pruæalo kroz razotkrivene kapke.
JUG
Gde se ko zatekao ≠ okretao se najbliæem ramu, a zapravo
prozorskom okviru. Gradska vreva joπ nije bila utihnula,
ulicom su promicali qudi, od neona uæutele puti,
meseËina je padala samo do visine svetiqki, tek bi se retka
zraka probila i do asfaltirane zemqe. Niæe vaænih
zabata dræavnih zgrada ≠ milela je povorka. Samo malo daqe,
siluete zastale na debelim staklima izloga u izobiqu.