Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

shvatili. Ali, ne treba zaboraviti da je i Mozart naπ savremenik, viπe
nego πto je to bio za one koji su, samo sluËajno, æiveli uporedo s
njim i koji, sve u svemu, nisu razumeli ono πto mi danas razumemo
u njegovoj umetnosti. I πto za sva vremena volimo.
Svakako, porediti Mozartovu muziku s Preπernovom poezijom
bilo bi ne samo nategnuto, nego i nepotrebno. Pre bismo
mogli, na osnovu njihovih tako razliËitih dela, da uspostavljamo
sve moguÊne razlike u postupku, πto nas takoapplee ne bi dovelo do
znaËajnijih zakljuËaka. Ali, Ëinjenica da su, svaki u svome vremenu,
æiveli pod nebom jedne iste i slobodnim umetnicima nimalo
sklone sile, Mozart i Preπeren ∑ bez obzira na sve tako oËigledne
razlike u njihovim prirodama, ili moæda upravo zbog
toga ∑ zaista su veoma bliski i Ëak se, ako tako mogu da kaæem,
sjedinjuju u naπem duhu; jer sluËaj jednog pomaæe nam da bolje
shvatimo sluËaj drugog, iako ne raspolaæemo nikakvim dokazom
da je Preπeren ikada Ëuo ijednu Mozartovu notu!
Preπeren i Beethoven
Nekome se ova muziËka poreappleenja s Preπernom mogu uËiniti
preteranim i neodræivim. Zaista, kao pesnik, Preπeren i nije
imao nikakav kompleks muzike; u njegovim stihovima ne nalazimo
pojedina mesta koja bi nas upuÊivala na to da izvesna “zvu-
Ëna vrela” dolaze od nekih od kompozitora s kojima ga poredim,
ukoliko je ovde uopπte reË o poreappleenjima. Takoapplee, u njegovim
pismima ne nailazimo ne samo na bilo kakve ozbiljnije napomene
o velikim stvaraocima, njegovim savremenicima, kao πto su
Beethoven, Schumann, Chopin, Schubert... i joπ mnogi drugi,
nego ni o klasiËnoj muzici njegovog vremena uopπte.
»uvena Mallarméova reËenica, “doπlo je vreme da poezija
preuzme carstvo koje joj je muzika bila preotela...”, nije mogla
zalebdeti na Preπernovim usnama, niti zaπkripati na vrhu njegovoga
pera. Zaista, bez velikog kruæenja oko te teme, moæemo
zakljuËiti da je Preπeren suπtinski i bez ikakve nostalgije razdvajao
muziku od poezije i da je potpuno izbegao opasnosti da traæi
izmeappleu te dve umetnosti bilo kakva tesnija proæimanja. Preπeren,
kao pesnik, nije zavideo muziËaru, i po tome je takoapplee
jedan od najizvornijih koje je Evropa posedovala.
»ak i Goethe, koji nikada nije sasluπao nijedan od brojnih
liedera koje je Schubert napisao na njegove stihove, Ëesto osrednje;
koji je ∑ nakon πto mu je mladi Mendelssohn odsvirao
klavirsku varijantu Beethovenove “Pete simfonije” ∑ izjavio kako
233