Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Strah od Teksta
Elizabeta ©eleva
KATAHRESTI»KI
»ITAJU∆I SARKANJCA
“IzgubiÊu se u Deridi i
u onom njegovom, da nema
niπta izvan teksta, pretvoriÊu
se u tekst, izgubiÊu samog sebe”
(Sarkanjac, 2001: 37)
Knjiga “Makedonski katahrezis” 1 Branka Sarkanjca pojavljuje
se u vreme “loπe beskonaËnosti” teorijskih paradigmi, koje
ambiciozno promiπljaju i racionalizuju Ëovekovu “baËenost” u
svet; u vreme kad se zbog nepredvidljivih apokaliptiËnih scenarija
πto nas okruæuju brzo pretvaramo u borhesovski nastrojene
tumaËe fikcije, na brzinu pretoËene u naπ novi imperativ, u naπu
∑ jednu i jedinstvenu stvarnost.
Da li je opravdano da se ima strah od teksta, danas, kad se
tekstovi mnoæe nesavladivom brzinom? Da li je opravdano da se
prizna svoj sopstveni, egzistencijalni strah i zazor pred tekstom,
koji je lakomo pripremljen da usisa svog Ëitaoca, svog sledbenika,
svog zanesenjaka? Da li je moæda potrebno da objavimo, kao
Sarkanjac, nelagodu pred tekstom, znajuÊi naime za njegovu veliku
apsorpcionu moÊ, znajuÊi za Deridu koji je tako reÊi impregniran
u magmi svoga pisma i ∑ gord zbog toga?
Ali, upravo je to PRVA instanca zbog koje SarkanjËeva knjiga
poËinje da se sledi kao uzbudljiva staza od kamenËiÊa i hlebnih
mrvica, u teorijskoj πumi zle veπtice zapadnog stanja, koja pokuπava
da proguta MARGINALNE Ivicu i Maricu, sve one koji su izvan nje,
ali tako ukusni da mogu posluæiti kao hranljivi zalogaji, kao fizioloπka
graapplea buduÊih teorijskih matrica i VeπtiËinih poduhvata.
Prvo pitanje, iako moæda zvuËi neobiËno, upravo je pitanje:
da li postoji, koji je, i gde je, DOM teorije danas (iskljuËivo: koliko
je on gostoprimljiv i otvoren prema Drugima), da li ona ima
jedinu i jedinstvenu lokaciju: poreklo (koren) i polaziπte? Na to
pitanje ∑ SarkanjËeva knjiga odgovara tonom koji potkopava
pretpostavljeni teorijski komfor: zato πto on prvenstveno govori
o (svom) zamoru od teorije. Ili pak o jednoj teoriji zamora. Zamor,
podjednako proizveden iz derivatnog (zapadno, imperijalno,
1 Knjiga je peta po redu u
seriji izdanja “Mreæe za
lokalnu i subalternu
hermenautiku 359+”,
koja se karakteriπu
nesumnjivom
aktuelnoπÊu,
provokativnoπÊu i πirokim
tematskim opsegom
(“Pitanja o makedonskom
modernizmu”;
“»ernobilija »iËkan”;
“Komπijski kapidæik”;
“State-Irnjin”). Autor ove
knjige Branko Sarkanjac,
inaËe profesor politiËke
filozofije na Filozofskom
fakultetu u Skoplju,
zajedno sa Nebojπom
ViliÊem i Bojanom
Ivanovim javlja se kao
jedan od inicijatora i
osnivaËa intelektualne
grupacije Mreæa 359+, Ëiji
je osnovni cilj
“preusmeravanje
imperativnih diskursa
Istok-Zapad ka lokalnoj
sceni i njenoj
funkcionalnoj
pragmatici”, kao i
“promocija lokalnih i
sopstvenih resursa i
njihovo postavljanje, ne
viπe u funkciju zapadnih
interpretativnih
metodologija, veÊ u
pravcu njihove
implementacije i u
funkciju onih koji æive
post-kolonijalno stanje”.
(Newsletter, 1, 2000)
397