Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

238
istovremeno ostvariti samo istinski virtuoz, onaj koji svira zatvorenih
oËiju ili piπe pesmu u hodu, i veÊ gotovo zavrπenu
prenosi je na hartiju.
Preπeren je bio takav. I pored priliËnog broja prepravki ∑
moglo bi se povremeno govoriti o varijantama, kao povodom
poËetka “Sonetnog venca” ∑ koje je Ëinio na vlastitim pesmama,
ili prevodima ∑ “Lenoru” je usavrπavao punih pet godina pre
nego πto ju je πtampao ∑ ipak moæemo tvrditi da se njegova glavna
pesniËka laboratorija nalazila u njegovom duhu, u njegovom
mozgu. Kad znamo da je Preπeren, u prilikama kad ga je u
druπtvu ponekad znala uhvatiti istinska æivotna radost, bio u
stanju da se izraæava direktno u stihovima ∑ pripremljenim? ili
improvizovanim na licu mesta zavisno od okolnosti i prisutnih?
∑ takav se zakljuËak nameÊe kao sam od sebe.
To znaËi da je Preπernova pesniËka tehnika bila neka vrsta
nevidljivoga rada, πto svakako nije bilo bezrazloæno: Ëovek koji ∑
iz razloga koje svako moæe lako zamisliti ∑ nikada, na primer,
nije dozvolio da bude portretisan, Ëak ni u tim trenucima radosti,
najËeπÊe u kavani, kroz vinski plamen, svakako je imao
jakih razloga da “zaπtiti” svoju umetnost. U toj taËki slovenaËki
pesnik opet se susreÊe s virtuoznim Talijanom koji najËeπÊe nije
zapisivao svoje kompozicije, iz straha da ih osrednji muziËari ne
bi zloupotrebili banalizovanjem i pojednostavljivanjem njegove
umetnosti. VeÊi broj Paganinijevih rukopisa pronaappleen je nakon
njegove smrti, a naslednici i muzikolozi su imali dosta problema
dok nisu uneli konaËniji red u njihov nastanak. Na primer, niz
od dvanaest violinskih sonata koje je Paganini napisao vrlo
mlad, od 1805. do 1809., za vreme boravka u gradu Lucca, otkriven
je i snimljen pre samo nekoliko godina, 1999!
Preπeren je za æivota doæiveo ne baπ da ga potkradaju, poπto
je oprezno i pomalo objavljivao, ali je zato imao priliku da se
“brani” od tekstova koji su mu bili pripisivani, πto je isto tako
opasno. Posle njegove smrti, mnogi su hteli ∑ iz razliËitih razloga
∑ da dopune njegovo delo i liËnost, kroz dopisane stihove ili
manje-viπe istinite anegdote. U tu skupinu spada i Preπernov
katren koji je kasnije dobio naslov “Preπernova vera” i koji niko
nikada nije video zapisan pesnikovom rukom. Jedini nepobitni
dokaz da je on Preπernov nije poπtenje onoga koji je taj katren
saËuvao u svojim seÊanjima i saopπtio ga mnogo godina posle
pesnikove smrti, nego filosofska misao ∑ koju treba uzeti s puno
ozbiljnosti ∑ i razigrana virtuoznost kojom je ta misao izreËena.
Jedan redak, drugde nepostojeÊi spoj. Poput kakvog savrπenog (a
koji nije?) Paganinijevoga kaprica!