Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

280
barjaka, crvenih marama, crvenih barjaka, metli od pruÊa; dugih
Ëunova, belih brodova; polutki hleba, koπara punih paradajza,
baπti u gradini, pasulja u vreæama; Ëergarskih πatri, svilenih πalvara,
dugih Ëibuka, daira, svilenih papuËa, Êemana, usnih harmonika,
ispucalih dlanova; gugutki i crkvenih zvona; autobuskih
stanica, konduktera, smeappleih kartonskih kartica, drvenih klupa,
zelenih vozova, emajliranih natpisa na nekoliko jezika...
Svejedno, uËinio mi se moj tekst nepodnoπljivo “romanti-
Ënim”, pomislila sam: te reËi zapisalo je pero nostalgije a ne pero
ikonoborca. Odloæila sam tekst u fasciklu PriËe i ponovo poËela da
listam mnogo puta iπËitane knjige iz kojih sam uËila o Balkanu.
“©ta su zapravo planine?” pita Fernand Braudel u knjizi Sredozemno
more, predeli i ljudi. Nekoliko reËenica dalje, Braudel citira reËi
Raoula Blancharda: “Potpuno je nemoguÊe dati jasan i razumljiv
opis planina.” “Brdoviti Balkan” sintagma je zauvek utisnuta, nekada
davno, joπ u detinjstvu, u moju svest. ©ta je zapravo Balkan?
parafrazirala sam nedeljama za sebe Braudelovo pitanje meandrirajuÊi
izmeappleu konstruktivistiËkog pokuπaja paralelne istorije Balkana
Barbare Jelavich i dekonstruktivistiËkog pokuπaja Marije Todorove
da na osnovu engleskih, francuskih, nemaËkih, albanskih, rumunskih,
ruskih i juænoslovenskih izvora postulira jedan novi model
pristupa razumevanju Balkana. Ja sam pokuπala da definiπem sopstveni
Balkan ne bih li doπla do taËke u kojoj Balkan prestaje da
bude opπta geografska odrednica ili skup pukih istorijskih Ëinjenica
vezanih za region koji prati linije osmanlijskih osvajanja i osmanlijskih
legata. Shvativπi da ne postoji nikakav konsenzus po pitanju
“©ta je zapravo Balkan?” ja sam ga smestila tamo gde sam ga sretala,
tamo gde sam æivela, tamo gde sam ga iskusila i konaËno, gde mi
se ponekad uËini da ga poznajem i razumem.
Predeli i duπe oblikuju jedno drugo, pisala je, zapravo i ne
tako davno, uoËi drugog rata, Anica SaviÊ Rebac u “Helenskim
vidicima”. Ako je tako, nestaju li, Anice, duπe kada se briπu predeli,
da li razorene duπe razaraju predele i, konaËno, kako razoreni
predeli i razorene duπe oblikuju jedno drugo? pitanje je
koje sam 1999. zapisala u jednoj priËi a pred kojim i u ovom Ëasu
stojim i Êutim.
II
Nakon decenije neprekidnog govorenja o ratu, o raspadu
zemlje, o politiËkim oligarhijama, o istorijatu i evoluciji sukoba,
o izbegliπtvu, o sopstvenom æivotu uhvaÊenom u mreæu dogaappleaja,
poπto se iz mene izlilo Ëitavo jedno Panonsko more reËi,