Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

408
onaj hortus deliciarum iz snova, onaj vrt slasti koji nudi radosti
æivota ∑ moæda jedina prava radosna slika u Draguljevom opusu.
Sa Imanjem (1980) veÊ nije tako. Ova bi grafika, onim delom
koji je nosilac znaËenja i imena, mogla biti takoapplee varijanta
edenskog æivota ∑ svedenog na elementarne sastavnice i vidne
njihove znake, ali ne i svojom celinom. Pred nama je joπ jedna
divna kuÊa bosanskih predela, kuÊa koja moæe biti sve πto joj je
Ëovek vekovima pridavao: srediπte sveta, simbol utoËiπta, zaπtite,
majke, otvorena suncu na izlasku, baπlarovski simbol unutraπnjeg
biÊa. Prozorski niz neπto drugaËiji nego na kuÊi u Baπti,
izlomljen, i on otvoren vazduhu, svetlosti i sposobnosti primanja
∑ predstavlja onu neophodnu sponu izmeappleu unutraπnjeg æivota
individue i spoljnjeg okruæenja koje je Ëovek uvek æeljan da
potËini sebi. »udesna spona: niz malih belih pravougaonika ∑
zavesice na prozorima ∑ nagoveπtaj otvorenosti i prisustva, neka
je vrsta dozivanja sa kestenom, drvetom koje, po jednom poetiËnom
predanju, upija nebesku rosu. Æivot onih koji su nastanjeni
u kuÊi i koji svojim malim zastorima daju najreËitiji znak
o svome prisustvu, o æivotima koji se iza njih odvijaju, izjednaËuje
se, ili povezuje, sa æivotom stabla koje se uvek obnavlja, kao i
æivot iza prozora. Ono πto je u kuÊi unoπenje malih znakova æelje
za ulepπanjem okruæenja, to su u vrtu raskoπni beli cvetovi, zenitni
Ëas stabla, i beli kameni krug oko njega. Savrπenstvo kruga,
nepodeljenost, jedinstvo, celokupnost, ali i dobrota, opstanak ∑
sve se to evocira ovde, “stavljanjem jednog pored drugog”. Krug
zatvoren u sebe, kuÊa zatvorena u sebe, i nagoveπtaj plodova i
radosti obnove. Joπ jedan edenski pogled i rajski Ëas, ne samo
zbog rascvetalog drveta u srediπtu veÊ i zbog povezivanja sa ljupkim
obrisima i razigranoπÊu tamnoga πumarka i linijama njegovog
vedrog spajanja sa zavesicama i kestenom. Vedrini se naglaπeno
prikljuËuje najjaËi beli potez zaËaranog imanja, kaldrma
koja ne deli veÊ se obavija oko njegovih delova, okruæuje gotovo
interuterinski u trouglasto-obloj svojoj dominaciji. Na njoj su
atributi Ëovekovog povoljnog trenutka, odmora za stolom i na
klupi, njegova pomagala, korito, lestve, daske, i ∑ prijatelj i pratilac
svih Emirovih prikazanja ∑ konj. A oni kojima je sve ovo
podreappleeno nisu samo u kuÊi, napolju je onaj poluskriveni par,
koji tu ostaje, u uterusu ljudskog blagodatnog æivljenja i zatvorenoj
slobodi. Naravno da tu mora biti i male nepoznanice ∑
dve forme u prednjem planu, nemirna (kruæno kamenje) i mirna
(beli pravougaonik), jedna pored druge, koje za mene, koja nisam
osoba prvenstveno likovne percepcije, moraju imati i neko
drugo znaËenje koje ne umem da odgonetnem.