Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

418
senku, koncentraciju, upitanost, melanholiju, nedostupna reπenja
i ∑ trpljenje. Ona otvaraju sve nijanse celokupnosti habitusa
i raπËlanjuju njegove bezbrojne izraæaje, razlaæu sloæenost sudara
naπeg opstanka. Izraz leapplea je jedinstven fenomen ovoga slikarstva,
i to je jedan od motiva koji se ne zaboravljaju. Kao da Êemo
uvek videti Ëoveka zamiπljenog pred brdima, ili pred drugom
obalom kojoj teæi i strahuje od nje, posebno onog koji se odluËio
da ode verujuÊi i ne moguÊi da poveruje da Êe savladati tamu nepoznatog.
Pogotovu nam se uvek vraÊa oËajnik pokrivene glave
pred poplavljenim æivotnim zbirom. Ali i Rembrant pred πtafelajem,
i savrπenstvo leapplea konjanikovih. »esto sam razmiπljala o
ovom fenomenu pokuπavajuÊi da odgonetnem njegov unutraπnji
smisao. Uvek mi se Ëinilo da sam na pragu odgovora, mada
ga nikad nisam naπla.
Nepoznanice su i πake, snaæni akteri ovih likovnih postavki,
i kad su deo figure i kad su jedini “junaci” minijatura. ©ake Ëesto
najreËitije sugeriπu slikarevu poruku: hamalova ruka na leappleima
ili ona Ëoveka pored natovarenog konja u bosanskom predelu
jaËe no njegov korak i telo u pokretu iskazuju preteπku svakodnevicu
i spokojno trpljenje. ©aka pokriva Ëovekovu celinu: ona
je njegovo oruapplee i njegov govor; sredstvo odræanja i srediπte
muka. Ukrπtene πake Ëoveka pred brdima i hodæe na grafikama
Obala i Odlazak V imaju takvog udela ne samo u ekspresivnosti
figure nego i u dramatiËkoj tenziji slike da, verujem, ove kompozicije
bez njih ne bi bile ono πto jesu. Ali poπto su πake nekad
i jedini likovni subjekt, mogle bi se raπËlaniti u svojoj ekspresivnosti
i znaËenju upravo u skupnoj jedinstvenosti u kojoj su date,
recimo, u Rukama iz 1989.
Ruke u Draguljevom viappleenju nisu poznati simbol vlasti i
nadmoÊi, Ëak su manje nosioci sposobnosti da se deluje a viπe
oznake ravnoteæe i “produæetak duha”. To su one ruke-sinteze o
kojima se Ëesto govori, pasivne po onome πto sadræe, aktivne po
onome πto mogu dræati. Uvek su u smirenom, opuπtenom poloæaju,
opruæene pa time i pruæene. Brane se spokojem i deluju podatno.
Nisu odbrambeno sredstvo, pogotovu ne napadaËko. Zatvaraju
krug sa telom, sa celinom fiziËkog biÊa, ali i sa duhovnim
likom. Kada su neposredno opuπtene, deo su organske celine
kojoj pripadaju, isto onoliko koliko nisu odvojene ni od okruæenja.
OseÊamo ih kao izraz Ëovekovih unutraπnjih pobuda, njegovih
dobrih namera i visoke koncentracije. Najviπe onda kada
su udruæene, preklopljene, pruæene jedna drugoj kao potpora,
ojaËanje. U ispruæenom dlanu vidimo upuÊenost drugome, tako
retku na ovim slikama gde je junak usamljeni, nekomunikativni