Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Saæetost plodova u njoj, sa joπ jednim carskim elementom, kriπkom
limuna u srediπtu volumena tegle, i tkanina koja je zatvara
na vrhu, kruna oblika, promoviπu, za razliku od kljuËa, recimo,
samost kao rezultat zajedniËkog dejstva: ljudske ruke i joπ nekoliko
elemenata moguÊe zamisli ∑ plodova, platna (ili papira), tankoga
kanapa, sve u vrhunskoj reæiji prireappleivaËa. Ona se ozbiljno
sa-postavlja uz apsolutnu samost susedne minijature KljuË, dajuÊi
joj poseban intenzitet tim, sad bi se veÊ moglo reÊi, suprotstavljanjem.
Iako je kljuË bio deo trodelne pozicije Dve πoljice,
njegova je uloga tu potpuno drugaËija nego u minijaturi koja
podvlaËi i veliËa njegovu samodovoljnost. KljuË pripada onoj seriji
predmeta iz svakodnevnog æivota koji otvaraju prostor bolje
strane postojanja. Uz njega, zapravo zajedno sa njim, sudeonici
toga sveta predmeta su Kanap, Klupko, Novine, a pridruæuju im se
plodovi, sami ili zdruæeni sa pokretnim æivim svetom.
Luk sa satom
Sve su mere i razmere ovoga teksta prekoraËene. Ali ne znam
kako da ga napustim a da ne kaæem neπto upravo o njima, plodovima,
o divnim grafikama Luk sa satom, Limunovi, Boranija,
doËaranom spoju skladnoga zbira koji se nudi kao svet u malom.
Ipak, imam prostora samo za onu gomilu luka vezanu Ëvrstim
kanapom, celinu prisutnu svim licima energije zbira i pojedinaËnosti
koja razuappleuje ono πto obiËno nazivamo “lepotom sveta”.
Sveænjevi mladog luka, hrpa likovno privlaËnog povrÊa, u
crnom, na crnom, uz naznaku ∑ gotovo samo liniju ruæiËaste
podloge, pomaæe nam da osetimo izdvojenost i primimo poruku
da radosti ima pred nama ako umemo da je vidimo i razumemo.
Ali tu je i Ëasovnik, u svom sjaju Emirovih brojki na njemu,
podsetnik na vreme veËnost, koji opominje da i luk treba shvatiti
kao protivteæu niπtavilu, a sat, u njegovom paradoksalnom
prisustvu, kao suËeljavanje vanvremenih oblika cikliËnog æivota
planete i vremena merenog Ëovekovim parametrima koji imaju
udela samo u njegovoj ograniËenoj egzistenciji. Ili pak kao otkrivanje
lica bezvremenog trajanja ∑ uprkos kratkoveËnosti plodova
ali i dugoveËnom njihovom obnavljanju i Ëovekovoj isto
takvoj kratkoveËnosti i dugoveËnosti reprodukovanja ljudske
vrste. OkonËani vegetacioni ciklus jedne vrste, i kratkoroËno
njeno trajanje u postvegetativnom periodu, izraæeno je u ovoj
smirenoj hrpi za koju ljudsko merenje ne znaËi niπta, moæda isto
onoliko koliko ni Ëovekovo pomagalo ∑ Ëasovnik ∑ nema udela
423