Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

kao sudeoniπtvo u boæanskoj lepoti, a u nekim religijskim slikama
duπa koja se pribliæava svetlosti prima oblik golubice.
Svakako je nemoguÊe sve ovo ubrojati u potencijalne podsticaje
a joπ manje u precizne zamisli slikara, ali isto tako ne
moæe se iskljuËiti ni moguÊnost posrednih prenoπenja koja se
transponuju u nesvesne impulse. A i da nije toga, tajnovita komunikacija
golubova moæe biti izuzetno privlaËna jer je iznijansirana,
zavodljiva u svojoj izraæajnosti, a golub je kao lik ptice i
po snazi evokativnosti jedinstven u ptiËjem kraljevstvu. Golubovi
su pouzdani sauËesnici Draguljevog tajnopisa, onog njegovog
dela koji Ëovekovoj usamljenosti i osuappleenosti na patnju nudi
protivteæu ljubavi.
Ali odjek ovih znaËenja je daleko sloæeniji. Tema para, evocirana
s toliko izraæajnosti u likovnim prizorima zbliæenosti i
spojenosti ne zaustavlja se na predstavama golubova ili muπkarca
i æene, veÊ otkriva polje naoko marginalnih, svakodnevnih
znakova naπeg prisustva. »itav jedan svet predmeta, plodova i
usputnih Ëovekovih pratilaca otvara se Draguljevim “mrtvim
prirodama”, svet, izmeappleu ostalog, zasnovan na sapostojanju samosti
i dvojnosti kao baziËnih oblika postojanja. Oni se neprekidno
prepliÊu, Ëak i onda kada bi se reklo da su potpuno nezavisni.
Dva predmeta, uvek na izvesnoj udaljenosti, ponekad ista,
ponekad razliËita, otkrivaju potajne veze. Maline se dozivaju
dvema stranama vlastitog oblika i razliËitim intenzitetom istog
kolorita, svojom istoπÊu i jedva uoËljivom razliËitoπÊu, koja je
toliko diskretna da se moæda tako ne bi mogla ni odrediti. Ali
maline postoje zajedno. Ne samo zato πto su deo iste vrste æivoga
sveta, veÊ i zato πto, ovako postavljene, na posredan naËin osmiπljavaju
æivot koji ne moæe biti sveden na jedno, ma koliko
slikarevo oseÊanje samosti bilo jako. Teπko je reÊi Ëime se dva
ploda podstiËu, ali izmeappleu njih se neπto dogaapplea, to oseÊamo iako
nismo kadri da znaËenje objasnimo. Dogaapplea se i van njih. Jer se
smisao ovog sa-odnosa, bolje reÊi zbivanja odnosa, proπiruje i
izvan domena slike, prenoseÊi se, u kataloπkoj postavci, na primer,
na susednu grafiku Cvet (iz 1987). Koji nije tu, sasvim sigurno,
nimalo sluËajno. Cvet je, u svome sjaju, joπ otvorenije koloritnosti,
u dramatiËnom sadejstvu sa njima. Zeleni listovi, neka
vrsta podloge, podloga nisu, oni su tu kako bi drugojaËijoπÊu
i priguπenoπÊu, moæda i potisnutoπÊu, ojaËali blesak jednosti.
Odnos je neπto sloæeniji na grafici Cvet iz 2001. jer su tu dve
apsolutne samosti vizuelno povezane tankom vertikalom stabla
cveta koja ih ne povezuje. Posredi su tananosti za koje verujem
da neÊu imati verbalnih sredstava da ih odredim. Na jednakoj
421