Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

242
“Ukoliko uspeπno zavrπim svoje studije, kao πto sam ih zapoËeo,
obavezno Êu se vratiti u Ljubljanu. ©ta bih radio celoga æivota
u BeËu, gde ionako ne bih nikada uspeo da dobijem odgovarajuÊi
posao? Ali, πto se tiËe vas, iskreno vam moram reÊi da je
dobro πto niste dobili to traæeno mesto u operi! Ljubljana je mra-
Ëna i crna peÊina, u njenim gostionicama nema Ëak ni raπtimanih
klavira na kojima vi oËigledno znate da proizvodite naj-
Ëarobniju muziku, Ëak i kad su veoma raπtimani. Nema sumnje
da su vas odstranili kakvom smicalicom koja je u tom sluËaju bar
bila dobra za vas. Iako bih ja liËno voleo da vas sretnem ponekad,
makar u prolazu... da mi odsvirate ovaj poslednji komad
koji ste izveli na samom kraju i koji ne traje ni punih tridesetak
sekundi!”
“Ah, mislite na cotillon! Drago mi je πto vam se dopada,
upravo sam ga komponovao, na licu mesta!”
“Zar se ne plaπite da Êete ga zaboraviti... sve te note...!”
“Bez bojazni ! jer ono πto se iz moga mozga jednom preko
mojih prsta prelije na klavijaturu zauvek ostaje tu (i Schubert dotaËe
blago svoje Ëelo kaæiprstom desne ruke), a ne bi bilo ni neka
velika πteta da se negde zagubi. Moj prijatelju, koliko je sliËnih
cotillons ostalo iza mene po beËkim i nekim drugim austrijskim
krËmama! Moram priznati da mi je ovaj mio i saËuvaÊu ga, pomalo
i zbog vas! Istina je da mi se ta mala tema motala po glavi
veÊ nekoliko godina, ali danas popodne sam joj dao najkonaËniji
oblik.”
“Oprostite mi moje neznanje, ali kakav je taËno taj ples cotillon,
moæete li me poduËiti!”
“Cotillon je priliËno sliËan, Ëisto po glavnom ritmu, quadrilleu,
ali dok je kadril neπto otmeniji, gotovo militaristiËki, jer se
igra u velikim salama i najËeπce u posebnim trenucima, dotle je
cotillon predviappleen za one trenutke kada se gospoda, veÊ pomalo
pod dejstvom popijenih piÊa, polako opuπta, tad se obiËno otvaraju
flaπe πampanjca, dok se kadril igra gotovo redovito u treznom
stanju. A πto se tiËe ritma, cotillon je daleko slobodniji upravo
zbog toga πto se moæe ‘podeπavati’ prema atmosferi, odnosno
njegova brzina i trajanje uveliko zavise od toga kako onaj koji ga
izvodi sudi da je raspoloæenje druπtva za koje svira. Ima tu pravih
Ëuda, kad se svi raspojasaju i kad se ne zna ko pije a ko plaÊa.
Tada je cotillon najpodesniji, jer moæeπ da ga sviraπ u nedogled,
da ga ponavljaπ kao na kakvom mehaniËkom instrumentu ili da
ga variraπ do mile volje. Ja sam na jednoj sliËnoj zabavi svirao
jedan, joπ kraÊi od ovoga, nekoliko sati i niko nije ni primetio da
celo vreme sviram u stvari jednu te istu muziku! Ni sad se ne