Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

u kojem se najboqe nasleÑe kraja veka i nova potreba za
suoËavawem sa stvarnoπÜu pretapaju u ovo πto sam, sa
miπqu o »arnojeviÜu, nazvao jorikovsko pripovedawe.
Jer ono πto je u Oproπtajnom daru najboqe, to je πto susret
sa stvarnoπÜu ne zavrπava u sentimentalizmu koji bi
izneverio sve one fine ironiËne tragove u prozi. Pretapawe
vremena i ukidawe prostornog diskontinuiteta,
rasprava sa NiËeom i umetnoπÜu, sa porodiËnim obiËajima
i druπtvenoistorijskim dogaÑajima, a naroËito udvajawe
glavnog junaka, dakle rascep subjekta, ritam reËenice
i nerazreπivost metafiziËkih dilema ≠ sve je to nasleÑe
Crwanskog i Dnevnika o »arnojeviÜu. Usamqenosti modernog
Ëoveka, nihilizmu i susretu sa tradicijom i istorijom,
sa slikom oca i majke, uz ritam srca i metalni ukus
æivota, uz kanadski sneg i razgovore sa æenom, sve je to
nasleÑe Davida Albaharija izmeÑu Cinka i izbegliËke
trilogije koja zavrπava Mamcem. Vladimir TasiÜ je u taj
raspon uspeo da smesti svoje prozno darivawe, svoj srËani
susret sa svetom znawa i æivota, i pomirio vrtloge obrazovanih
misli i prostih situacija. Trodelna muziËka
forma konËerta tome, doduπe, malo doprinosi, ali niπta
i ne kvari, pa ako je radosti ovog Ëitaoca, uverewu ovog
kritiËara i smirenom zadovoqstvu profesora trebalo
neπto i oduzeti, u ovoj prilici nije se naπlo niπta teæe
od napomene koja nije ni primedba.
387