Download PDF verziju - Sarajevske Sveske
Download PDF verziju - Sarajevske Sveske
Download PDF verziju - Sarajevske Sveske
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
vremena. Razumljivo je<br />
da je u umetnosti<br />
paradigmu mnogo teæe<br />
izluËiti i diskurzivno<br />
konstruisati nego πto je to<br />
sluËaj u nauËnim<br />
disciplinama. Stepen<br />
uslovnosti, pri tome,<br />
ostaje vrlo visok”. Upravo<br />
s tim vrlo visokim<br />
stepenom uslovnosti<br />
raËunaju npr. Ihab<br />
Hasan, ameriËki teoretiËar<br />
postmodenizma i<br />
Dubravka OraiÊ-ToliÊ<br />
kada govore o promjeni<br />
moderne u postmodernu<br />
paradigmu i u skladu s<br />
tim o promjeni<br />
paradigme modernizma u<br />
postmodernizam.<br />
2 Ovdje pod pojmom<br />
epskog kulturnog koda<br />
nipoπto ne treba<br />
podrazumijevati<br />
narativnu tehnologiju,<br />
veÊ ideologijsku<br />
strukturu vrijednosti koja<br />
kodira, ozakonjuje procese<br />
kulturne proizvodnje.<br />
Ta se ideologijska<br />
struktura manifestira na<br />
nekoliko razina<br />
knjiæevnog teksta.<br />
Na prvoj razini ona<br />
podrazumijeva<br />
ahistoriËnost epskog<br />
svijeta, u onom smislu u<br />
kojem epska pjesma i<br />
ideoloπki konstruiran<br />
ep romantizma u<br />
juænoslavenskoj<br />
interliterarnoj zajednici<br />
utemeljuju svoj svijet ne<br />
na historiografski<br />
provjerljvim<br />
Ëinjenicama nego na<br />
mitoloπki konstruiranom<br />
poretku povijesnih<br />
vrijednosti. Pri tom taj<br />
svijet poËiva na principu<br />
idealnih kolektivno<br />
390<br />
teorije, promoviran joπ u davnom tekstu Lesli Fiedlera PrijeÊi<br />
granicu ∑ zatvoriti ponor (Playboy, 1969), prema kojem postmodernistiËka<br />
knjiæevnost nastoji da u postupku trivijalizacije ukine<br />
ponor izmeappleu elitne i masovne kulture. Otud postupak trivijalizacije<br />
ne znaËi doslovno ispisivanje krimiÊa, ljubiÊa ili nekih<br />
drugih trivijalnih æanrova, kako se Ëesto shvata u ovdaπnjoj akademskoj<br />
kritici, nego stapanje, kombiniranje, prestrukturiranje,<br />
dakle, jedno u osnovi sloæeno preslojavanje æanrovskih obrazaca,<br />
pri Ëemu nestaje modernistiËke napetosti izmeappleu lake i teπke<br />
knjiæevnosti, da parafraziram naslov knjige Milivoja Solara posveÊene,<br />
izmeappleu ostalog, i ovoj temi. Istodobno s tim obiljeæjima,<br />
viπestruko kodirani roman odreappleen je i retro-interesom, πto zna-<br />
Ëi da u preslojavanju æanrovskih konvencija, gdje nestaju Ëvrste<br />
granice na kojima poËiva klasiËna æanrologija, on esejizira, intelektualizira<br />
narativni diskurs u procesu preËitavanja tradicije.<br />
PostmodernistiËka praksa juænoslavenske interliterarne zajednice<br />
realizirala je dva modusa ovog romana. Na jednoj strani to<br />
je pavliËiÊevsko-tribusonovski modus lakog πtiva, u kojem se i u<br />
najdoslovnijem smislu zna dogoditi ispisivanje krimiÊa i ljubiÊa.<br />
Na drugoj strani viπestruko kodirani roman kao miks romanesknih<br />
obrazaca moæe se pronaÊi u opusu Borisava PekiÊa, Dæevada<br />
Karahasana, ili Tvrtka KulenoviÊa, uz napomenu da svaki od ovih<br />
pisaca na vrlo razliËite naËine realizira ovaj romaneskni obrazac.<br />
Nikolaidis u romanu Oni ide dalje u ispitivanju moguÊnosti<br />
ovog romanesknog obrasca. On, naime, roman uvlaËi u πire podruËje<br />
nego je to sluËaj u dosadaπnjoj romanesknoj praksi ovog<br />
prostora. Moglo bi se Ëak reÊi da se njegov roman ne kreÊe samo<br />
unutar knjiæevnih nego i intermedijalnih konvencija, pa se u<br />
njegovoj podlozi nalaze koliko obrasci krimiÊa, ljubiÊa, toliko i<br />
neke od konvencija horor-filma, zakonitosti montaæe i reæiserske<br />
orkestracije scena, te postupci kadriranja. U ovoj hibridnosti narativnog<br />
postupka Nikolaidis se veoma dobro snalazi, a izmjene<br />
narativnih perspektiva omoguÊuju mu istovremeno i esejizaciju<br />
i psiholoπku karakterizaciju likova, sloæeno postavljanje u meappleusobne<br />
odnose, da bi njegova vjeπto izvedena, napeta priËa u svojim<br />
paraboliËkim svojstvima dobila obiljeæja sloæene analize modela<br />
kulture potroπaËkog druπtva, razliËitih aspekata njegove etiËke<br />
degradacije i katastrofiËko-apokaliptiËkih moguÊnosti cilja kojemu<br />
je taj kulturni model usmjeren. Otud je obrazac trivijalizacije<br />
u ovom romanu nadograappleen, pa se on moæe Ëitati kao paraboliËki,<br />
kulturoloπki roman koji iz perspektive telosa ka kojemu<br />
je upravljena suvremena zapadna kultura ispituje/analizira njen<br />
katastrofiËki simulakrum. Ovaj relativno sloæen semantiËki okvir
Change language