Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

kulturi posle Drugog svetskog rata, i koje Êe raditi na stvaranju
koncepta proπlosti javnog knjiæevnog æivota u Srbiji u poslednjih
stotinak godina.
Iako umetniËka udruæenja nemaju nekadaπnji ugled, oËito je
da SKD ne koristi dovoljno svoj autoritet, kao organizacija umetnika
koja viπe ne æeli da deli sudbinu sa kompromitovanim
UKS-om. Veoma je indikativno da ovo udruæenje ni do danas
nije dobilo svoje prostorije, a da se spor oko Francuske 7 posle
odluke gradskih vlasti da se zgrada da na koriπÊenje trima udruæenjima
(UKS,SKD i Udruæenju prevodilaca Srbije) nije zavrπio i
da mu se ne nazire kraj. SKD je na svojoj poslednjoj konferenciji
za novinare apelovalo da se druπtvu dodeli alternativni prostor,
jer je do sada promenilo nekoliko adresa. To su sigurno mala
sredstva za Ministarstvo kulture Srbije, koje u milionskim sumama
dotira film i pozoriπte. »ini se da je mentalitet preæivljavanja
stvaran u prethodnom reæimu, gde je bilo tolerisano poniæavanje
zarad opstanka, preæiveo, i da se on i dalje podrazumeva.
Oklevanje koje se u SKD-u oseÊa πteti srpskoj knjiæevnosti. Na
jednoj od skupπtina nije prihvaÊen predlog (Leona Kojena) da se
Ëlanovi SKD-a kolektivno iπËlane iz UKS-a. Zbog svega navedenog
u kulturnoj javnosti se dovoljno ne oseÊa identitet SKD-a.
Ostala udruæenja
Udruæenje knjiæevnika Kosova i Metohije, kao i Druπtvo knjiæevnika
Vojvodine postali su kolektivni Ëlanovi UKS-a joπ pre nekoliko
godina. Do danas nije poznat odnos koje DKV ima prema
UKS-u i prema SKD-u, iako su neki od uglednih Ëlanova pristupili
SKD veÊ na osnivaËkoj skupπtini. »ini se da je u DKV ipak,
sudeÊi po poslednjoj skupπtini (za predsednika izabran Jovan
Zivlak), prevagnula ona struja koja je za ËvrπÊe veze sa UKS-om
nego sa SKD-om. To u knjiæevnoj javnosti Vojvodine (u kontekstu
neminovne regionalizacije i straha od iste kod mnogih intelektualaca)
dobija i politiËku konotaciju i neke pisce dræi neodluËne
izmeappleu principa i interesa. Mnogi pisci zamiπljaju svoju
organizaciju kao apolitiËnu i usko profesionalnu. Ali kako izbeÊi
politizaciju kada su mnoge kvalifikacije, na primer Ëlanova Uprave
UKS-a na raËun SKD-a politiËke, odnosno politikantske?
Pedesetak nekadaπnjih saradnika Knjiæevnih novina osnovalo
je Klub saradnika Knjiæevnih novina i glasilo pod nazivom Knjiæevni
list, Ëiji se prvi broj upravo oËekuje. I pored toga πto su
Knjiæevne novine poslednjih desetak godina davale, nekada viπe
315