Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

100
protiv Okvirnog dogovora iz Ohrida. Odgovaram da se to, vjerovatno,
neÊe desiti, kao πto je navodno bilo najavljeno, ni te
veËeri, ni sjutradan, dok ja joπ budem bio tu. “Mislite, neÊe se
izglasati?” pogreπno je razumjela ono πto sam rekao. “Ne, veÊ
imam predosjeÊaj da Êe se glasanje odlagati i odlagati”, kaæem
joj. “I poslanicima Êe trebati vremena da progutaju ovu teπku
knedlu”, mislim u sebi. Tako je i bilo ∑ Okvirni dogovor je usvojen
u makedonskom parlamentu tek 26. septembra.
U hodniku sreÊem Izata i vidim ga kako æedno “usisava” cigaretu.
“Hvala Bogu πto smo zavrπili posao”, kaæem mu i pridruæujem
mu se u puπenju, iako on, poπto je proËitao svoj tekst, nije
viπe ni usta otvorio. “Hvala Bogu πto je zavrπio ovaj cirkus”,
uzvraÊa mi mrtav hladan. “A onaj cirkus koji nas Ëeka kod kuÊe?
NaroËito vaπ gladijatorski ∑ sa svakodnevnim ‘æivim bombama’ i
izraelskim represalijama?” vuËe me za jezik da mu to kaæem. Izat
bezvoljno slijeæe ramenima i kaæe da trenutno nema drugog rjeπenja,
sve dok Amerikanci ne pritisnu ©arona da se vrati za pregovaraËki
sto. U stvari, Izat se i neÊe skoro vratiti kuÊi. OstaÊe neko
vrijeme u Norveπkoj zbog promocije svoje najnovije knjige na norveπkom,
a zatim Êe otiÊi u London na neku drugu konferenciju.
Da konferencija veÊ puca po πavovima svog programa
dokazuje i slaba posjeÊenost Polarnom muzeju, iako se on nalazi
samo desetak koraka dalje. Ja to neÊu propustiti, makar i samo
zbog Roalda Amundzena, koji je bio jedan od istraæivaËa-idola
moje mladosti. U jednom od hodnika Amos Oz traæi dozvolu od
mene da u svom sjutraπnjem izlaganju pozajmi moje spominjanje
sluËajnih ærtava rata kao “neznanih junaka”.
Zbog produæenog, ali Ëini mi se i zasluæenog popodnevnog
odmora, kasnim na popodnevnu sesiju. Na ulazu u konferencijsku
salu jedan lokalni novinar koji govori srpski (doπao je u
Norveπku joπ prije dvadeset godina iz Niπa) traæi da mu u diktafon
kaæem miπljenje o ovoj konferenciji i iznenada me pita da li
moj liËni stav u vezi sa ohridskim Okvirnim dogovorom odslikava
i stav makedonske vlade. “Nije baπ sasvim tako. Ja sam samo
pokuπao da saopπtim miπljenja makedonske javnosti. A moje
miπljenje je da je stav vlade da nas, graappleane, ubijedi u neophodnost
i neizbjeænost tog dogovora, sakrivajuÊi tako svoju odgovornost
i nesposobnost πto je uopπte i doπlo u obzir da se razgovara
o jednom takvom diktatu ‘meappleunarodne zajednice’. Osnovna
greπka naπe vlade i predsjednika (kao vrhovnog komandanta
vojske) je to πto su dozvolili okupaciju skoro kompletne graniËne
teritorije s Kosovom, iako, istini za ljubav, u neka iskljuËivo
albanska sela u kumanovskom i u tetovskom kraju pripadnici