Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

104
datuma navedenih uobiËajenim redoslijedom, s Ëestim aluzijama
ili komentarima na ono bitnije πto se dogodilo prije ili poslije
tih datuma.
Zaπto bi on bio “na rubu ... onoga πto mi/nam se deπava”?
Prvo, zato πto sam i ja, a i mi svi skupa u Republici Makedoniji
danas, na rubu egzistencije; a moæda i opstanka. Drugo, zbog toga
πto sam ga i pisao, uglavnom, s jedne marginalizovane taËke
glediπta, stvarne ili dobrovoljno preuzete, a ne iz srediπta “onoga
πto mi/nam se deπava”. Nisam namjeravao, niti bih to mogao i da
sam htio, da piπem dnevnik jednog aktivnijeg sudionika, struËnog
analitiËara, pa ni novinara-komentatora. A moæda sam i u
dogaappleaje u kojima sam liËno uËestvovao (Struπki festival i Konferencija
pisaca u Norveπkoj) nesvjesno unio neka odstupanja u
odnosu na ono πto se stvarno dogaapplealo, jer sam pisao viπe po sje-
Êanju, pa za eventualne greπke moram preuzeti i liËnu odgovornost.
I sam dnevnik, kao knjiæevni æanr, neizbjeæno sadræi i dosta
autorove “fikcije”, ma koliko iskreno bio voappleen na osnovu fakata.
Uostalom, ovaj tekst je bio pisan po æelji i narudæbini redakcije
Sarajevskih sveski. Nisam siguran da li sam pogodio æeljeni
æanr ili sam ispisao joπ jedan hibridni tekst. Ne bavim se tzv.
knjiæevnom “naukom” niti me odgovarajuÊa klasifikacija æanrova
osobito zanima. Poπto sam ga pisao viπe sa zadovoljstvom
(mada katkad, priznajem, i s naporom), nadam se da Êe tako biti
i Ëitan. A ako ne bude tako bilo, postaÊe oËito da sam promaπio
i temu, i sadræaj...
Kako je svaki dnevnik zaista “work in progress”, tekst u kontinuitetu,
i ovaj je tekst morao imati poËetak i kraj. Bio sam siguran
Ëime treba da poËnem (jer su se Ëetrdesete Struπke veËeri
poezije vremenski skoro poklopile s trenutkom donoπenja Okvirnog
dogovora u Ohridu), ali priznajem da ovaj tekst pravog kraja
i nema. Zavrπava se, takoreÊi, nasumice, tamo gdje treba otprilike
da prestane poslije 38 ispisanih strana. ©to se mene tiËe, ovaj
svoj dnevnik mogao bih zavrπiti (manje-viπe u istom stilu) i
nekim dogaappleajem koji je vaæniji za mene liËno: putovanjem u
Juænu Koreju i posjetom tamoπnjoj demilitarizovanoj zoni,
odnosno putovanjem u NjemaËku (Jena) ili Bugarsku (i bugarsko-makedonskim
odnosima u vezi s istorijom i jezikom, o kojima
imam svoj stav na osnovu vlastitog iskustva), te πokom zbog
bolesti i smrti mog starijeg brata ili dolaskom moje Êerke iz prvog
braka na kontraverzni poloæaj portparola posredniËke misije
Evropske unije u Makedoniji, i tako dalje.
Ili moæda ameriËkim i svjetskim πokom od 11. septembra, najveÊim
teroristiËkim aktom u istoriji? Ali i naπim, makedonskim,