Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

126
Priznanje
za A.
Nisam tuËena u vreÊi.
Zato ne mogu da te posmatram naglavaËke
a joπ manje da verujem u gradove
utemeljene u posle ratne dogovore za kulturnu saradnju.
Pali heroj me pita koliko je sati
a Ëasovnik, gle Ëuda, pustio je stomaËiÊ.
Iz univerzalne savesti viπe se ne pozdravljam rukom
nego glavom. Ovo telaπce u mom rukavu
divlje je meso savrπeno za veæbe iz anatomije
u elektronskoj bolnici. OblaËim tvoju koπulju
i udaram rukom o memoare uËiteljice Slobodanke.
Svako iskustvo po malo je nemoralno.
Bolje napuni tu vreÊu grafitima kao πto je ovaj:
“Ja sam sreÊna kocka!” (- 16 C)
Bolje je da me okreneπ k sebi kao prevrnuti dæep
a ja Êu ti ponavljati folklornu poruku:
“Uzmi noæiÊ, rasparaj ÊoπkiÊ
tamo sam sakrila poslednji greh.”
Ali, vreÊa je dobar ljudski izum za takve kao πto smo mi.
U njoj smo, najposle, trodimenzionalni,
a vreme se baπ danas rodilo. Da sam znala
da je raappleanje kratko i zadihano
kao meappleunarodni telefonski razgovor,
mogla sam nauËiti stenografiju,
mogla sam izmeriti puls piletu
dok ga puniπ sa nuklearnim nebom
kao da je kaleidoskop uli kada.
Ali, jesam li mogla da napunim vreÊu
izglodanim koπËicama, a da ti ne kaæem:
Aleπ, znaπ πta? Rekli su na vestima
da je atentat na predsednika
delo nikog drugog nego ©eherezade!