Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

122
Praπina
Praπina izbegava moju sobu
Praπina poseduje odliËna znanja
iz teorije individualnosti.
Sve bleπti ovde, kao onda kad sam bila zaËeta
I sve vriπti ovde, kao onda kad sam naËela ∑ æivljenja sræ.
U postelji ©tajnharta kuca moje srce
i krevet krcka od srËane mane.
U knjigama, meappleu stranicama, teËe moja krv
Ponekad anemiËna, gusta ili leukemiËna.
Ne, ne ulazi praπina u ovu birtiju
gde vek spava s nogama u vis ∑ zbog slabe cirkulacije.
Ne, ne ulazi praπina u ovu crkvu
gde anappleeli u ponoÊ koriste psalme ∑ kao psihodrame.
Praπina sama izbegava moju sobu.
Okrene se, u zaletu, prema kuhinji, prema πpajzu,
mene ostavlja sa biÊem jedne obeπene krpe
istovetne sa mojom senkom.
Dugo joj postavljam pitanja o æivljenju
o smrti i, kao πto je red ∑ o ljubavi.
Praπina, kroz kljuËaonicu, na sav glas viËe:
Koja si ti budala,
sve su to retoriËka pitanja,
samo πto si ti veÊa od mene u pepelu i praπini.