Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

U Madæarskoj je donesen zakon kojim se tretiraju zloËini po-
Ëinjeni u vreme revolucije iz 1956. godine. Madæarski tuæioci su
zastupali stav da se neki zloËini poËinjeni pod komunizmom mogu
odrediti kao “ratni zloËini” ili “zloËini protiv ËoveËanstva”.
U vreme pada Berlinskog zida NemaËka se duæe od pola veka
veÊ suoËavala sa svojom proπloπÊu. No, to je nije naæalost posedelo
da suoËivπi se po drugi put sa proπloπÊu izbegne napetost
izmeappleu politike i morala.
Ovaj nepotpuni i povrπni pregled naËina na koji se institucionalizovano
suoËavamo sa proπloπÊu ukazuje i na neumerenost
“proπlosti” koju smo proizveli. Pitanje nacionalistiËke proπlosti i
dalje je æivo u NemaËkoj, pitanje faπistiËke proπlosti tinja u Italiji,
pitanje svih naπih komunistiËkih i kolonijalnih proπlosti i dalje je
æivo, otvoreno i samo delimiËno odgovoreno ili neodgovoreno.
Adornov tekst manje govori o radu na proπlosti a viπe o tome
kako se o proπlosti krajem pedesetih mislilo u NemaËkoj. GorËina
koja izbija iz teksta u kome sam se prepoznala kao u ogledalu govori
samo koliko je pitanje jedne proπlosti bilo u tom Ëasu nereπeno.
SliËnu gorËinu, kojoj je vreme oduzelo samo poviπenu temperaturu,
naπla sam u tekstu jednog drugog Nemca, napisanom
22 godine nakon Adornovog govora, u Fasbinderovom tekstu
povodom priprema za rad na filmu “TreÊa generacija”. Pri tom
moramo imati na umu da se radi o zemlji koja ima najveÊe iskustvo
u smislu teorijskih pristupa i sistematskog institucionalizovanog
rada na dokumentaciji, arhivama, izjavama svedoka. Toliko
iskustvo da Timothy Garton Ash bez ikakve ironije i uz neπto
veselog Ëuappleenja primeÊuje, 1999. godine, da upravo NemaËka
moæe posluæiti “istoËnim susedima” kao primer kako se radi na
proπlosti. Fasbinder 1978. godine zapisuje ove reËi: “Meappleutim, taj
fenomen (terorizam, prim.aut) (…) ima zaista zapanjujuÊe mnogo
veze sa ovom zemljom, sa njenim greπkama, njenim propustima,
njenom na poklon primljenom demokratijom (…) demokratijom
Ëije se osnovne vrednosti sve odluËnije degradiraju u tabue, koje
dræava slepo brani od svojih graappleana, i to sa slepom saglasnoπÊu
graappleanina koji (…) viπe uopπte nije u stanju da primeti kako
tvorevina oko njega, ova dræava, iz dana u dan postaje malËice
tolerantnija. A ‘sledeÊi put’, prijatelji, neÊe biti samo deËjih hiljadu
godina, ‘sledeÊi put’ je veÊ poËelo, tajanstveno tiho i bezglasno
i ‘sledeÊi put’ biÊe dugo (…) Kakav je boæji dar ovoj dræavi
terorizam koji se deπava bez motivacija i tako u sebi ne krije
nikakvu opasnost da bude razumljiv Ëak i kao negacija”.
Nije na meni da zaboravim, naæalost. ZloËinima se mora
suditi i nikakav pravni nulla poena sine lege, ili tekuÊe-politiËki
293