Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

410
Odlasci
Obala i Odlazak V odgovor su na ovu temu, izvanredan u
svojoj ekspresivnosti i dubini likovne meditacije. Ovde se odigrava
jedan sasvim specifiËan proces poistoveÊenja slikara sa idejom
dela, koju vidim kao govor o pritajenoj drami saznavanja,
sumnje i poverenja. Mada se u prvi mah Ëini da su obe slike replike
na temu upitanosti pred moguÊnoπÊu promene i prelaska na
drugu æivotnu obalu i mada je sliËnost likovne realizacije velika
∑ postoje tanane razlike koje razuappleuju jedno od presudnih Draguljevih
promiπljanja Ëovekovog snalaæenja u prostoru i vremenu.
Tako se u tumaËenju ovog likovnog diskursa nameÊe naporedno
raπËlanjavanje ovih dveju grafika koje u velikoj sliËnosti i
naoko malim razlikama produbljuju svoje odgovore.
Osnovni elementi su skoro jednaki: Ëovek u istom poloæaju,
pred zidom, zagledan prema drugoj obali, pred moguÊnoπÊu prelaska.
U prvom trenutku razlikujemo samo razliËite tonalitete,
zaokupljeni osnovnom porukom.
Svetla, zamamna voda je pred hodæom na slici Obala. Zid,
na suprotnoj strani, u sasvim svetlom, skoro belom tonu, omeappleuje
πumarak rascvetalih kestenova, sinonim Draguljevog edenskog
krajolika. Ni na jednoj drugoj grafici nema toliko ovog, Ëini
mi se jedinog, Draguljevog znaka radosti i raskoπi.
Odlazak evocira Ëoveka zagledanog u nevidljivu, zatamnjenu
drugu obalu u prividno istom poloæaju, omeappleenog dvama zidovima,
jednim pravim, kamenim, ispred sebe, i drugim, imaginarnim
ili stvarnim, od naslaganih brvana iza sebe.
»ovek pred zidom Obale i Ëovek pred zidom Odlaska podjednako
su u stanju preispitivanja. Odlazak je suprotan svemu πto
odreappleuje Obalu. Nema ni reke, ni drugog obalnog zida, namesto
rajskog πumarka ∑ konaËni mrak, moæda i nepostojanje. Motiv odlaska
ne moæe se naslutiti, jedino je sigurno da je dovoljno jak ali ipak
i dovoljno podloæan sumnji. Sumnja je obojila vidik tamnim, ona
sugeriπe njegovu zatvorenost. Vidimo ruke. Njihova sugestivnost
jedan je od najjaËih “momenata” slike: ruke su uvek inspirisale
Ëoveka na razmiπljanje: video ih je kao sposobnost da se uËini, deluje
i izvrπi, ali i kao simbol snage, vlasti, pruæene pomoÊi i zaπtite, pa
i delotvornosti u smislu podsticaja i ravnoteæe. U nekim civilizacijama
stavljanje ruku na leapplea kazuje i podreappleenost boæanskoj volji, a
spuπtene ruke s dlanovima okrenutim prema spolja sugeriπu zaklju-
Ëivanje i iπËekivanje, fiziËku dopunu uspostavljanja unutraπnjeg spokoja.
Ali, ma koliko cela Ëovekova figura odavala stanje smirene kontemplacije,
crnilo pred njim uliva duboku sumnju u to.