Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

232
kako to pismo zahteva, inaËe bi vratili Mozartologiju na polaznu
taËku ∑ imenuje!
A koja je bila Mozartova greπka? Ta πto je, na “muziËkom dvoboju”
u Milanu, l772, svojom operom-serenadom “Ascanio in
Alba” pobedio Terezijinog zvaniËnog i milog kompozitora Johanna
Hasea, odnosno njegovu operu “Ruggerio”! Meappleutim, ono πto je
veÊ ostareli Hase primio s potpunom sveπÊu da ga je pobedio bolji,
pred kojim stoji zvezdana buduÊnost, carica, u neobuzdanoj moÊi
i besna kao da je izgubila kakvu bitku greπkom kakvog nespretnog
generala, nije mogla da oprosti. Pismom sinu Ferdinandu, koje je
imalo vrednost opπteg dekreta, ona je unapred zatvorila sva vrata
na koja Êe Mozart kucati sledeÊih dvadesetak godina u nadi da Êe
iza njih pronaÊi pokrovitelja koji Êe mu omoguÊiti da na miru
razvija svoju umetnost zvukova, ali mu se nijedna neÊe otvoriti!
Ne znam da li je ijedan preπernolog ispitivao podrobnije Preπernov
beËki dosije, koji verovatno joπ uvek postoji. »injenica,
Ëesto podvlaËena, da mu je administracija u nekoliko navrata
onemoguÊila da otvori vlastitu advokaturu samo je Ëinjenica.
Mnogo bi znaËajnije bilo doÊi do teksta tih odluka koje mora da
su joπ uvek pohranjene u kakvom od sumraËnih uglova kakvih
administracijskih sobica, pod zemljom, kako ne bi zauzimale bitniji
prostor! Kada su policijski douπnici utvrdili da je Preπeren
veÊ pri kraju, izmuËen kao muËenik na toËku, BeË se najzad smilovao
i, dve godine pred smrt, pesnik je mogao da postane advokat,
advokat pesnik, ali u rodnom Kranju... Istim datumom, 23
juni ?? l847, oznaËena je i cenzorska odluka s odobrenjem da Dr.
Preπeren moæe πtampati svoju pripremljenu zbirku pesama! Isti
dan, kakva izopaËena podrugljivost i kakva mraËna odluka kakvog
administratora sklonog morbidnim igrama zaumnih podudarnosti.
Jer ta prividna milost ∑ dodela advokature i dozvola za
πtampanje stihova, uz zahtev da Zdravica bude “okrnjena” za
jednu strofu ∑ u stvari je bila poslednji Ëin okrutnosti jedne sile
Ëije je konce, uæad i mreæe Preπeren tako pronicljivo raskrinkao
u poslednja dva soneta iz Soneta nesreÊe.
Sagledani tako, kao ærtve jedne iste sile, austrijske administracije,
Mozart i Preπeren su izvanredno bliski i na izvestan naËin se
nadovezuju u nama. Ako se dogodi da zaista pokrenem proces protiv
Marije Terezije zato πto je ubila veÊ u povoju svoga najboljega
Ëoveka, a to je osnovna tema mog nedavno πtampanog romana
MOZART, zloËin Marije Terezije, Preπeren Êe na tom procesu biti veoma
bitan “dokazni” sluËaj, na kome Êe se joπ vidljivije razotkriti taj
zloËin protiv ËoveËnosti ∑ upravo zbog toga πto je Preπeren pripadao
vremenu koje je joπ uvek naπe, koje joπ nismo u potpunosti