Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

168
Trebalo bi da me ne dotiËu
Æaoke, bodlje, bumbara i osa.
Maramicom kao kap znoja sa Ëela
Da obriπem svaku boru, brigu.
Trebalo bi da imam dovoljno love
Za kiriju, porez i joπ pride.
Lova dobro doapplee kad ponestane ostaloga.
Kad zature se poljupci, kad iscure reËi.
S lovom mogu disati na kredit!
Trebalo bi telo svoje da sunËam
Na kakvoj steni,
Daleko od dokova Sunovrata.
Trebalo bi iz zemlje Apatije
U zemlju Æelja da emigriram.
Sve da æelim niËeg da se ne odriËem.
Trebalo bi u miriπljavoj peni da se kupam
Æilet veni da primiËem.
Takve pesme piπem.
SMEJA∆U SE SVUDA,
PLAKA∆U GDE STIGNEM
Govore da sam lakomislena,
Da mnogo zujim i zunzaram.
Da ne marim za rad i red.
Da bazam i landaram,
Da na sedeljkama osvanjivam,
Da se danju unokolo vozikam,
Da s nogu dæin ispijam,
Da tako i piskaram.
Govore da sam brbljiva,
Da povazdan toroËem,
Da jezikom kao zmija palacam.
Da mi ga veÊ jednom treba otfikariti.
Da me treba po njuπci zveknuti.
Da me treba ko muvu prikucati.
Govore da mora da imam dobra “leapplea”