Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Ëovek, neprikosnoven upravo u svojoj usredsreappleenosti i osuappleenosti
na samost. Ako bismo na frizu-kvarti Ruke pokuπali da
raπËlanimo znaËenje koje poloæaj ruku moæe da sugeriπe, odnosno
okrenutost dlanova prema spolja (samo su jedne ruke okrenute
spoljaπnjom stranom πaka) ∑ mogli bismo to osetiti opet
kao “dobru stranu” ∑ kao otvorenost, neagresivnost, odsustvo
grËa, dodir sa spoljnim svetom. I viπe od toga: kao suπtinu opπtenja:
πaka je tu posrednik, prijemnik, odaπiljaË, sredstvo, oruapplee,
tumaË. Celina dobre strane ljudskog: poziv na razumevanje i
saradnju. ©ake nisu pretnja nikome i niËemu.
Lica su jedva prisutna na Draguljevim slikama, iako znamo
da se upravo licu pridaje najveÊi znaËaj u otkrivanju individue,
da se njime prikazuje unutraπnje ja, njegov najæivlji, najosetljiviji
deo, da ono odaje neuporedivo viπe nego sve ostalo telesno, da
simbolizuje evoluciju æivoga biÊa od tmine prema svetlosti. Draguljeva
posebnost je upravo u tome πto po ekspresivnosti, zra-
Ëenju, poruci, stavlja lice na istu ravan sa ostalim delovima Ëovekovog
habitusa, onim koje on oseÊa nosiocima unutraπnjeg
govora vrednosti i pobude. Na zbirnim grafikama, kao i na slikama
koje fiksiraju spoljnja zbivanja, Ëovekovo lice je jedva vidljivo,
bez raπËlanjenog izraza. Tako je i kod dvoje zaljubljenih koji
Ëesto proviruju iz nekog ugla i obasjavaju svedene eksterijere, dajuÊi
slici pojaËan lirski, ekspresivni akcenat (Rano proleÊe, Crvena
avlija, MeseËeva mena, Imanje).
No lice kao posebna tema, u kombinovanoj portretskoj tehnici,
i te kako postoji na nekoliko izuzetnih grafika. Govorim o
Devojci s golubom, Devojci i petlu i nadasve Zagrljaju (ovu grupu
razlikujem od sjajnih portreta Direra, Rembranta, Goje i Dalija).
Ne umanjujem izuzetnost lica devojke sa golubom i njegovu
izvrsnu kompozicionu sjedinjenost sa ostalim elementima slike
(Kalemegdan, savska obala, konjanik, mali i veliki golub, neËije
i niËije ruke) i savrπenstvo samog tog lika ∑ ali dajem neku vrstu
prednosti sloæenom i, okviru Draguljevog koncepta, sasvim posebnom
Zagrljaju, gde lice æene isijava spajanje duhovne i Ëulne
ljubavi. Uzbudljivost generiπe likovni izraz radosti sjedinjenja,
apsolutne predanosti i utonuÊa u sreÊu. Kompozicija ima tri aktivna
subjekta: lice æene, leapplea muπkarca, æenine ruke. Povezanost
æeninog lica i njenih ruku artikuliπe æensko naËelo zaπtite, radosti
predavanja i uzimanja, introvertne Ëulne omame, neku
vrstu izraza ljubavne egzaltacije sliËne religioznoj. Kao da nam se
ukazuje lice madone u dodiru sa Bogom. Æena sa Draguljeve slike
emanira “svetost” Ëulne ljubavi, spoj duhovnog i Ëulnog doæivljaja.
Njeno lice jedno je od najekspresivnijih koje znam upravo
419