Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

2 Da podsetimo na
Ëinjenicu da je pesma
Anzaldue “Da æiviπ u
graniËnoj zemlji”
objavljena u jednom od
prethodnih brojeva
Ëasopisa “Naπe pismo”.
3 Izazov multikulturalnosti,
viπekratnih “meπanih”
identiteta, porekla i kulture,
kao i nove propustljive
granice, po prvi put kod
nas beπe tematiziran na
proπlogodiπnjem skupu
“Komπijski kapadæik”, u
kulturnom centru “Mesto”,
odræanom na SarkanjËevu
inicijativu.
398
pomodarsko, epigonsko znanje) i iz autoreferentnog (lokalno,
samoizolovano, autistiËko, samodovoljno znanje). ReËeno jezikom
Sartra, ova knjiga traæi slobodu od hegemonizma (zapadne
teorije), dok, s druge strane, oËekuje svoju “slobodu za” i pravo
na ∑ MIRNU, ratom neometanu, teorijsku refleksiju (koja se,
poslednjih meseci, a moæda i godinama unazad, tako reÊi uopπte
ili veoma teπko, kod nas mogla ostvariti).
S obzirom na aktuelne turbulencije i uslove na “terenu”, pokazuje
se da samo (prosvetiteljsko) vladanje teorijskim znanjem
(nasleappleem) viπe nije dovoljno niti je pak funkcionalno upotrebljivo
ukoliko nije dopunjeno jednom aktivistiËkom, lokalnom pragmatikom
i operacionalizovanom “moÊi za znanjem”.
Probleme i pitanja koje postavlja ova knjiga (probleme identiteta,
politike znanja, potËinjenost “malih” kultura) nije moguÊe
odvojiti od pulsirajuÊe dramatike savremene istorije. ÆiveÊi usred
jedne “æivotno politiËke situacije” pitanja politiËke filozofije u
odnosu na sve nas predstavljaju ne samo akademska i specijalistiËka
nego isto toliko i egzistencijalno vaæna pitanja ∑ utoliko πto
silom svoje duhovne provokacije postaju primamljiv i prihvatljiv
argument, posebno za jednog komparatistu, u okvirima aktuelnog
komparatistiËkog trenda: interkulturne studije.
©arm Granice
KoristeÊi kao svoje reference imena i dela teoretiËara nezapadne
provinijencije (reË je o »ikano-æeni, Gloriji Anzaldua 2 , ili
Indijki, poznatoj Gajatri Spivak) ∑ Sarkanjac nastoji da revidira i
revalorizira πarm granice koju æivi i on sam, u i kroz sebe 3 . S tom
naznakom πto ovoga puta ona nije shvaÊena kao prokletstvo veÊ
kao stvaralaËki izazov i uzbuappleenje s kojim se autor liËno suoËava
æiveÊi baπ kao “subjekt granice (a takav je, da podsetimo, bio i
veliki “mangup” granice, svojevremeno izgnanik iz javnosti, a
posthumno guru kulturne teorije, Mihail Bahtin).
Epistemoloπki SarkanjËev pronalazak zove se “brahijacija” (“nomadski
poduhvat kojim se dekonstruiπe dræavna nauka, discipline,
grane”; nova rizomatska nauka s akcentom na lokalnom pragmatizmu
umesto stare, korenite, sistemske Dræavne nauke). Ta reË u
suπtini oznaËava pozajmicu iz zoologije, prerasporeappleivanje glavnih i
sporednih grana na drvetu “zateËene dræavne nauke”, a primenjena
na polju humanitarne epistemologije ona upuÊuje na sliku o identitetu
“koji visi u vazduhu”, na osnovnu dilemu novog nauËnika, za
koju granu da se uhvati, koju da izabere, kako da se odræi kretanje.