Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

294
“joπ je rano” nije valjan razlog da se zloËinu ne sudi. Pojedina-
Ëno i prema zakonu.
Komisije za istinu i pomirenje samo su pomoÊna sredstva.
Moæda se njima doista katarziËki leËe postojeÊi i kolektivni ose-
Êaji krivice. No, iako mene moæe da zasmeje kad zamislim patrijarha
Pavla, zagrebaËkog nadbiskupa BrozanËiÊa ili sarajevskog
efendiju reis-ulemu CeriÊa, kako slede primer sveπtenika Tutua, i
igrajuÊi i pevajuÊi sa svojima zaleËuju najsveæije istorijske rane, ta
slika ne zadovoljava moj oseÊaj pravde. MoguÊe zato jer sam
Ëinjenja kolektiva u poslednjem jugoslovenskom ratu videla kao
psiholoπke fenomene instrumentalizovane rukama politiËkih
elita sastavljenih od pojedinaca s imenom i prezimenom.
Moj “deËji totalitarizam” po pitanju pravde i nestabilni optimistiËki
racionalizam bi rado Ëuo sudske izjave i narodnih i
meappleunarodnih aktera koji su u poslednjoj deceniji bili delom
jugoslovenskih ratova. Ne samo zato πto je moj “deËji totalitarizam”
gladan osvete, veÊ i zato πto veruje da je u goloj istini
kljuË uspeπnog rada na proπlosti. Drugim reËima, moj deËji totalitarizam
veruje u postojanje ∑ istine.
V
Ostaje na nama da se saËini sumorna statistika koja Êe
popisati broj uniπtenih æivota, broj osakaÊenih æivota, broj zalud
utroπenih godina ljudskog rada, broj samoubica, broj depresivnih,
broj poludelih, broj radno nesposobnih, broj godina ukradenih
iz naπih æivota, broj prekrojenih porodiËnih sudbina, broj
narkomana, broj alkoholiËara, broj silovanih, broj ratnih zloËinaca.
I da se iscrtaju grafikoni na kojima Êe se izvlaËiti linije pada.
“Zaπto se sve to desilo? Kako je bilo moguÊe da se desi? Zaπto
je bilo moguÊe da se desi?” Ne znam. Ali znam da vreme u kome
je ljudski æivot kao raljama πËepan nekakvom viπom silom sluËaja
i deπavanja ne dosuappleuju nikakve Parke, veÊ ljudi, ljudi s imenom
i prezimenom, a kroz institucije i u ime dræave od koje funkcioniπu
kao u vreme okivanja Prometeja, samo dve ∑ Sila i Vlast.
©kripi rasklimatani karusel. Raspada se slika, fantom, idol, u
svesti naroda koji je u sliku verovao trinaest godina.
Meappleu srpskim intelektualcima (Mirjana MioËinoviÊ, Latinka
PeroviÊ, Drinka GojkoviÊ, itd.) Ëesto se pominje potreba za kolektivnim
samoosveπÊenjem, potreba za direktnim suoËenjem sa
sopstvenom novom i novijom istorijom, te neophodne kolektivne
katarze koja bi tek nakon toga usledila. Da li Êe do nekakvog